Ne morate potpuno izbaciti meso da biste sačuvali planetu, pokazuje novo istraživanje

Meso – koja količina je prihvatljiva

Prema naučnicima sa Tehničkog univerziteta u Danskoj, dovoljno je da ne konzumiramo više od 255 grama svinjetine ili piletine sedmično – što je otprilike oko dve pileće šnicle ili jedan veći svinjski kotlet – kako bismo imali ishranu koja je istovremeno blagotvorna za zdravlje i za životnu sredinu.

„Planeta je pod ozbiljnim ekološkim pritiskom, a istovremeno milioni ljudi širom sveta pate od gladi i neuhranjenosti“, izjavila je dr Karolin Herlev Gebara, koja je predvodila istraživanje, piše Science Focus.

Iako se sve češće preporučuje prelazak na biljnu ishranu, kako navodi Gebara, i dalje nije sasvim jasno koliko biljnih namirnica je zaista dovoljno, niti da li takva promena može doneti stvarne rezultate.

Kako bi odgovorili na ta pitanja, naučnici su analizirali 2.500 različitih namirnica i 11 tipova ishrane – uključujući one bogate crvenim i belim mesom, kao i vegetarijanske, veganske i fleksibilne dijete. Procenjivali su i nutritivnu vrednost i uticaj na životnu sredinu.

Uticaj na planetu merio se kroz pet ključnih faktora: emisije ugljen-dioksida, korišćenje zemljišta, potrošnju vode, gubitak biodiverziteta i zagađenje voda đubrivima.

Zaključak studije je ohrabrujući – svet može da se hrani zdravom i hranljivom hranom bez ugrožavanja planete, i postoji veliki broj načina da se to postigne.

„Imamo dovoljno resursa da nahranimo celu populaciju bez prekoračenja granica koje priroda može da podnese“, kaže Gebara. „To je dobra vest.“

Istraživanje je identifikovalo oko 100.000 kombinacija namirnica koje su i nutritivno korisne i ekološki održive. Veganske i vegetarijanske dijete su pokazale najveće benefite, ali su i režimi u kojima se unosi do 255 grama piletine ili svinjetine nedeljno ocenjeni kao prihvatljivi.

Jedina namirnica koja se potpuno izdvaja kao problematična je crveno meso. Niti jedna dijeta koja uključuje govedinu ili jagnjetinu nije ocenjena kao održiva, pre svega zbog velikog uticaja proizvodnje na životnu sredinu.

„Proizvodnja crvenog mesa stvara znatno više gasova staklene bašte – posebno metana – nego uzgoj svinja ili živine, jer preživari u procesu varenja oslobađaju mnogo više metana kroz izmet i podrigivanje“, objašnjava Gebara.

Ipak, iako ovakva ishrana jeste moguća, njeno uvođenje u praksu nije jednostavno.

„Promene koje bi bile potrebne da se ovakva ishrana usvoji su ogromne“, upozorava Gebara. „Naše istraživanje pokazuje šta je fizički moguće, ali ne ulazi u to šta je društveno i ekonomski izvodljivo. Da bi ovakve dijete postale stvarnost, potrebne su strukturne promene u celokupnom sistemu ishrane.“