Nova saznanja o nedostatku vitamina D

U organizaciji ovog društva, prošle nedelje su u beogradskom hotelu „M“ održana tri međunarodna kongresa – 18. Kongres medicinske biohemije i laboratorijske medicine, 20. Skup Balkanske federacije laboratorijske medicine, kao i 8. Simpozijum Evropske federacije za kliničku hemiju i laboratorijsku medicinu (EFLM). Na trodnevnim kongesima učestvovalo je više od 500 stručnjaka iz zemlje i sveta, sa više od 60 predavača. Centralna tema kongresa bio je uticaj vitamina D na zdravlje ljudi.

– Vitamin D stvaramo preko kože, pod uticajem sunca. Kozmetička industrija nas forsira da se isuviše štitimo zaštitnim faktorima i sklanjamo od sunčevih zraka. Živimo i radimo u zatvorenim prostorima. Sve to rezultira nedostatkom vitamina D, čije posledice mogu biti pogubne jer dovode do niza kardiovaskularnih i neuroloških oboljenja, osteoporoze, plućnih i bolesti bubrega, kao i depresije – kaže dr Majkić Singh.

Profesor Majkl Holik sa Univerziteta u Bostonu, koji rukovodi američkim Komitetom za izradu protokola doziranja vitamina D, održao je plenarno predavanje na skupu, gde je ukazao na potrebu svakodnevnog unošenja vitamina D u organizam kao suplement ishrani, sa čime su saglasni i ovdašnji stručnjaci.

– Laboratorijske analize na vitamin D su skupe, a činjenica je da nam nedostaje u organizmu. Skandinavci su davno prestali da utvrđuju količinu vitamina D, već ga ljudi svekodnevno uzimaju. Hipervitaminoza kod njega je retka, a sem vitaminskog, on ima i hormonsko dejstvo – reguliše rad bubrega, srca i čitavog organizma – ukazuje naša sagovornica.

Prvi znaci nedostatka vitamina D u organizmu su bezvoljnost, malaksalost i depresija. Manje količine ovog vitamina mogu se uneti putem ishrane, a najviše ga ima u ribi i mleku.

Teme prošlonedeljnih kongresa odnosile su se i na najnovije biomarkere za dijagnostikovanje srčanih oboljenja, malignih stanja, koštanih oboljenja, genetskih poremećaja, prenatalne dijagnostike, autoimunih i hematoloških oboljenja.

– S obzirom na to da su laboratorijske analize skupe, racionalna dijagnostika je nešto na šta moramo da se fokusiramo u budućnosti. Ponekad se na zahtev lekara rade i nepotrebne analize, ali laboratorija ne može da ne uradi ono što je na uputu označeno. Takođe, često se analize ponavljaju, jer se rade u domovima zdravlja, a potom šalju u Institut za medicinsku biohemiju KCS, što je dupli posao. Tokom prošle godine, u laboratoriji KCS je urađeno 12 miliona biohemijskih analiza, a taj broj se iz godine u godinu povećava. A tu su i mikrobiološke, imunološke i druge analize – naglašava dr Majkić Singh. Na kongresu je bilo reči i o tome na koji način treba izbegavati greške u laboratorijskoj medicini, kao i o potrebi akreditacije medicinskih laboratorija.

Klinički centar Srbije je i nastavno-naučna baza Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta na kome se obavljaju istraživanja.

– Tu nisu fundamentalna, već aplikativna istraživanja. Trenutno se fokusiramo na kardiovaskularne i maligne bolesti jer su one, nažalost, najčešći uzročnik smrti kod nas. Razmatramo primenu najnovijih biomarkera u dijagnostici, sa stanovišta osiguranja kvaliteta u oblasti laboratorijske medicine, a u cilju dobijanja brzog i pouzdanog rezultata analize – kaže dr Majkić Singh.

Inovacija na polju biohemije i laboratorijske medicine su česte, te su međunarodni kongresi i simpozijumi idealna mesta za razmenu iskustava i novih saznanja.

– Kongresi su prilika da se medicinski stručnjaci upoznaju sa inovacijama u oblastima za koje su se specijalizovali, kao da se javnost edukuje i uputi u nova saznanja. U okviru diskusija i okruglih stolova donose se zaključci i smernice. Naši kongresi su uvek multidisciplinarni i na njima učestvuju stručnjaci različitih profila, a prati ih i veliki broj mladih doktora – zaključuje dr Majkić Singh, dodajući da je Beograd, pored Dubrovnika i Praga, izabran za jedan od centara za edukaciju na polju laboratorijske medicine u Evropi.