Kažu da je pariski most Mirabo proslavila istoimena Apolinerova pesma, a jedan je kritičar odmerio da Apoliner toj pesmi duguje 90 odsto svoje slave! Most je vratio dug – čuveni stihovi urezani su u njegov stub. Doduše, ne svi. Tu je prva strofa, i refren.
Sous le pont Mirabeau coule la Seine/Et nos amours…
Odnosno, u prevodu Nikole Bertolina:
Ispod mosta Mirabo teče Sena/I ljubav naša/Zar je sve uspomena/Patnja uvek radošću beše ispraćena/Sve nose dani osim mene/Nek sat izbija i noć krene.
Apoliner u ovoj pesmi oplakuje raskid veze sa slikarkom Mari Loransen, a slučaj je hteo da baš njena izložba bude otvorena u muzeju “Marmotan” u vreme mog boravka, tako da sam videla i njene slike, njene „devojke s očima košuta” i “košute s očima preplašenih devojaka“. Veza s Mari trajala je pet godina, a uspomenu na nju Apoliner u jednom pismu naziva „najbolnijom od svih“. Mari ga je nadživela, on je umro 1918, u 38-oj, ona 1956, u 73-oj. Proteklo je sve, osim Sene.
“Most Mirabo” napisao je pesnik „romantičarski raznežen i elegičan“, Apoliner „koji još nije sreo Pikasa“, ma šta to značilo – a može se pretpostaviti šta! Pomenimo samo jednu (ne)zgodu: njih dvojica su optuženi – za krađu “Mona Lize“, ništa manje! Ispostavilo se da nisu krivi, ali je u sudskom zapisniku ostala Apolinerova izjava da sumnja na Pikasa, za koga se pričalo da već poseduje dela ukradena iz Luvra. Ipak, to nije bio kraj njihovog prijateljstva, o čemu svedoči i Apolinerova bista kod kafea “Flora”, na Bulevaru Sen-Žermen, koju je izvajao Pikaso.
Most je toliko lep da se mogao proslaviti i sam, bez “pomoći” poezije. Čelični je, bledozelen (lepo bi bilo da je i mutna Sena takva), sa po tri elegantna luka na obe strane, nad vodom, ukrašen simetrično raspoređenim skulpturama koje alegorično predstavljaju grad Pariz, Trgovinu, Plovidbu i Izobilje.
Lep je pogled na most, a ništa manje ni pogled s mosta – na divovsku Ajfelovu kulu u daljini, i na susedni most Grenel, pored koga stoji devet metara visoka replika Statue Slobode, uzdarje SAD, koje su svoju, pravu, onu u Njujorku, dobili od Francuske!
Osim ploče sa stihovima, na most Mirabo postavljene su još dve – jedna povodom stogodišnjice rođenja Luj-Žan Resala, inženjera koji ga je gradio, dok su na drugoj upisane godine gradnje: 1895 – 1897.
Mogla je da se stavi i treća, ali nje nema. U aprilu 1970, skokom s mosta Mirabo ubio se pesnik “Fuge smrti” Pol Selan. Ali možda bi spomen-ploča podsećala i na neke druge činjenice, na primer da je Selan bio Jevrejin, da su mu roditelji umrli u nacističkom radnom logoru, čije je strahote i sam doživeo. Najzad, da je smrt u Seni potražio na 81. godišnjicu rođenja Adolfa Hitlera.
Most Mirabo nosi ime plemića – revolucionara, političara, državnika i čuvenog oratora, grofa koga su savremenici nazvali Herkulom slobode, i koji će u istoriji ući i kao prvi velikan sahranjen u Panteonu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
