O proleću, promenama i raspoloženju

Taj neobičan osećaj uživanja koji nas preplavi tokom prvih sunčanih dana svake godine posledica je povećane koncentracije hormona serotonina. Ljudi koji su tokom zime imali problema sa tzv. “zimskom depresijom”, sa svakim novim sunčanim danom osećaju se sve bolje i bolje.

********

Neobičan osećaj uživanja koji nas preplavi tokom prvih sunčanih dana svake godine posledica je povećane koncentracije hormona serotonina.

********

Većini ljudi koji imaju problema sa neraspoloženjm, napetošću ili nervozom, proleće donosi divno osećanje opuštenosti I smirenosti. Naučnici veruju da je za sve to odgovoran hormon serotonin, čija koncentracija se povećava kada je ljudski organizam izložen sunčevoj svetlosti. Zanimljivo je da se koncentracija ovog hormona, često nazivanog i “hormon dobrog raspoloženja” povećava nakon unošenja crne čokolade.

Prolećni umor

Na neke ljude proleće deluje na drugačiji način. Ljudima je mahom poznet termin “prolećni umor”. To je ono neobično osećanje koje se javlja nakon prvih nekoliko toplih dana. Imate utisak da vam prija sunce, kao i svim ostalim ljdima. Kao i svi ostali, krenete u šetnju po gradu ili prirodi, a onda…nakon nekoliko minuta, shvatite da se osećate suviše slabo da bi ste uradili i pola onoga što ste planirali. Kao da vam je organizam odjednom , u roku od dva minuta, malaksao u potpunosti. To je jedno od onih osećanja koje obočno postepeno nestaje nakon što se promenljivo prolećno vreme ustali. Na žalost, ista je situacija i sa većinom drugih sezonskih raspoloženja – prolećna radost , puna entuzijazma , opuštenosti i optimizma, isto tako često nestaje nakon što se nekoliko dana za redom nalazimo u mogućnosti da uživamo u sunčevom zracima. Iako se koncentracija serotonina ne smanjuje značajno, izgleda da se naš organizam “navikava” na taj novi nivo. Zbog toga, na jesen, sa povećanjem broja oblačnih dana, kod mnogih ljudi se razvija jesenje neraspoloženje, ili početak tzv. zimske depresije. I prolećni umor i zimska depresija su uočeni pre više od 30 godina. Praćenje pojava ovih vrsta teškoća pokazalo je da njih u 60-90% slučajeva imaju žene, i da je njihova učestalost sve veća što se radi o zemlji koja je udaljenija kod ekvatora. Razloge tome naučnici uglavnom vide u tome što kod ovih zemalja postoji manja kloičina sunčevog svetla koje je neophodno za povećanje koncentracije serotonina u organizmu čoveka.

Iako se reakcije ljudi na proleće razlikuju – od euforičnih, preko relaksirajućih do umora i osećanja iscrpljenosti, posle početnog uzbuđenja, nakon perioda koji može potrajati i nekoliko nedelja, stvari bi trebalo da se normalizuju i omoguće ljudima da bez teškoća nastave sa svojim svakodnevnim funkcionisanjem. Produženo stanje prolećnog umora može biti pokazatelj jedne opštije iscrpljenosti organizma i ozbiljnijeg pada imuniteta. Stručnjaci upozoravaju da, iako je prolećni umor jedan od psiholoških tema, kod svakog produženog osećanja slabosti i umora treba se obratiti lekaru, da bi se potvrdilo nepostojanje drugih fizioloških smetnji. Oni naglašavaju da, iako se “prolećni umor” ili “prolećna depresija” može posmatrati kao psihološki fenomen, koji se prvenstveno ogleda u promenama raspoloženja, on ipak ima svoju fiziološku paralelu, čije posledice treba kontrolisati ukoliko to stanje potraje.

Raspoloženja

Raspoloženja su neka od najnestalnijih stanja u psihologiji. Ona su zasnovana na promenama emocija koje dominiraju u jednom trenutku kod neke osobe. Promene dominirajućih emocija kod nekih ljudi mogu biti veoma brze. Za takve osobe običo kažemo da su impulsivne. Kod nekih ljudi raspoloženja se sporo smenjuju. Izgleda kao da su,u na primer, stalno pomalo tužni. Imamo utisak da čak i kada su najsrećniji, kada se smeju, provejava neka tuga iz njihovog izraza ili reči. Međutim, teško je zaključivati o raspoloženjima drugih ljudi ukoliko ih ne poznajemo dovoljno. Raspoložebnja su kratkotrajne emocije, a način njihovog ispoljavanja razlikuje se od osobe do osobe. Neki ljudi, kada ih uhvati “prolećna euforija”, imaju potrebu da pričaju sa drugim ljudima, da budu aktivni, izlaze, bave se sportom. Neki drugi jednostavno žele da se šetaju po suncu, i to im daje veliku količinu energije koja im je potrebna. Zajedničko za sve ove ljude je da imaju isto raspoloženje u osnovi svog ponašanja – jedno osećanje sreće, opuštenosti i slobode. To raspoloženje se može promeniti, kod nekih lakše, a kod nekih teže.

*******

Prolećna raspoloženja zanimljiva su i samo stoga što većina ljudi uoči njihovu neobičnost. Kao po nekom nepisanom pravilu, svi primete da se osećaju drugačije kada dođu prvi trajniji zraci sunca.

*******

Ljudsko raspoloženje je jedno od težih oblasti za ispitivanja u psihologiji. Raspoloženje je uvek subjektivno. Ne možemo o njemu zaključivati na osnovu posmatranja ili objektivnog merenja. Psiholozi moraju uvek pitati ljude kako su raspoloženi ukoliko žele da znaju. To je jedan od razloga što je teško pratiti promene raspoloženja, Drugi razlog je u tome što mnogi ljudi često nisu ni svesni koje emocije su u njima dominantne. Ljudi jednostavno nisu uvežbani da prepoznaju i uočavaju šta je ono što se u njima događa. Jedan od tipičnih primera za to je način na koji ljudi olako odlučuju da “ su trenutno nervozni”. Nervoza nije raspoloženje. Ona je osećanje koje se obično opisuje kao “imamo utisak da želimo da uradimo nešto sa sobom, ali ne znamo šta”. Nervozu odlikuje iščekivaje, nestrpljivost, napetost. Mnogi ljudi kada ih pitate za raspoloženje, kažu “nervozan sam”. Ali iza toga ne možete stajati nijedno dominantno osećanje. Da li je nervozan zato što iščekuje nešto, da li je optimističan ili pesimističan, u kolikoj meri mu je neprijatno zbog toga? Sva ova pitanja od mnogo veće važnosti su za razumevanje čoveka i njegovog emotivnog stanja nego njegov jedostavan odgovor “nervozan sam”.

Prolećna raspoloženja zanimljiva su i samo stoga što ih većina ljudi primeti. Kao po nekom nepisanom pravilu, svi primate da se osećaju drugačije kada dođu prvi trajniji zraci sunca. Proleće i jesen su doba kada ljudi najviše i pričaju o svojim raspoloženjima – to su periodi kada najviše pažnje obraćaju na njih. Verovatno jer promene postaju u tolikoj meri velike, da je nemoguće ne primetiti ih.

Želite da postanete akreditovani psihološki savetnik?

* Uključite se u edukaciju iz O.L.I.- integrativnog psihodinamskog savetovanja.

* Edukacija je akreditovana od strane Udruženja Psiholoških Savetnika Srbije (A time i evropskog udruženja savetnika).

* Završena edukacija vodi do sertifikata i statusa Akreditovanog psihološkog savetnika u Srbiji i Evropi.

* U edukaciju se mogu uključiti kandidati koji su završili neki od fakulteta humanističkih nauka (psihologija, medicina, pedagogija, sociologija…), kao i studenti ovih fakulteta.

* Edukaciju vode: Nebojša Jovanović, akreditovani psihološki savetnik, predsednik Udruženja Psiholoških Savetnika Srbije i Aleksandar Kontić, psiholog-psihoanalitičar.

* Program i uslove edukacije možete pogledati na sajtu Udruženja Psiholoških Savetnika Srbije na adresi: www.savetnik.org.rs pod opcijom akreditovani programi.

Kontakt: [email protected] mob.tel. 063/157-5082