Od matičnih ćelija do različitih tkiva

Reč je o skupim istraživanjima – školovanje naučnika košta puno, a skupi su i aparati i regensi. Ona je istakla da „ulaganja u nauku nikad dovoljno“. Zbog toga je dobrodošla nedavna donacija, vredna više od 220.000 dinara. Digitalnu mikroskopsku kameru i prateći softver za laboratorijski rad, kojom će biti olakšana kvalitetnija istraživanja o matičnim ćelijama, poklonila je najveća evropska banka matičnih ćelija, Krio-sejv (Cryo-Save). Digitalna kamera omogućava fotografisanje ćelijskih kultura u visokoj rezoluciji, a njenom upotrebom biće unapređena analiza i prikazivanje rezultata „u skladu sa najsavremenijim potrebama naučnoistraživačkog rada“.

Kamera će biti korišćena u Laboratoriji za eksperimentalnu hematologiju i matične ćelije, između ostalog i u okviru trogodišnjeg projekta koje finansira bivše Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj „Regenerativni i modularni potencijal odraslih matičnih ćelija“.

Pažnja istraživača do sada je više bila usmerena ka osnovnim istraživanjima u različitim oblastima biomedicine, dok će ubuduće akcenat biti u pravcu „primene rezultata dobijenih u bazičnim istraživanjima, njihovom prevođenju u kliničku praksu“. Predstavnici Instituta koji ukazali su da u naučnim projektima ne zaostaju za laboratorijama razvijenih zemalja koje su znatno bolje opremljene. Institutu nedostaje prostor, ali i sredstva, jer im se budžet nije menjao nekoliko godina.

Rukovodilac projekta Diana Bugarski kaže da u Srbiji još nije određena zakonska i etička regulativa primene matičnih ćelija, zbog čega se u toj laboratoriji radi isključivo sa matičnim ćelijama tkiva koja se odbacuju nakon medicinskih intervencija. Reč je o perifernoj krvi, masnom tkivu, pupčanoj vrpci i pulpi zuba.

– Ćelije će biti zamrznute i biće oformljena neka vrsta banke mezenhimalnih matičnih ćelija, koje će se koristiti za istraživanja. Najvažnija primena matičnih ćelija je u regenerativnoj medicini, rekla je Bugarski i dodala da se matičnim ćelijama mogu stvarati tkiva u laboratorijskim uslovima, što je posebno značajno za testiranja u farmaceutskoj i agroindustriji. Mezenhimalne matične ćelije, inače, nalaze se u koštanoj srži, mišićima, kostima, masnoći i drugim organima, i imaju sposobnost izgradnje (i regeneracije) različitih tipova tkiva.

Profesor Pavle Milenković, doajen u izučavanju matičnih ćelija u Srbiji, objašnjava da je ideja o matičnim ćelijama nije nova, kao i da treba objediniti snage i iskoristiti naučni potencijal koji postoji u našoj zemlji.

U Banci matičnih ćelija Krio sejv čuva se više od 150.000 uzoraka koji mogu da se koriste za lečenje niza bolesti, pre svih oboljenja krvi. Predstavnica Krio sejva za Srbiju, dr Mima Fazlagić ukazuje da ta kompanija planira da pomogne stručnjacima Instituta u obuci u svetskim laboratorijama. Sedište kompanije Krio sejv je u Holandiji, a u Srbiji posluje četiri i po godine. U tom periodu sačuvano je gotovo 2.000 uzoraka matičnih ćelija, koje se uzimaju iz pupčanika nakon porođaja, a kompanija je donirala čuvanje tih ćelija za više od 30 porodica sa teško obolelim članom. Fazlagićeva podseća i da je u proceduri otvaranje javne banke matičnih ćelija u Srbiji pri Institutu za majku i dete u Beogradu.