Osteoporozu treba otkriti na vreme

Nedostatak estrogena u periodu posle poslednjeg menstrualnog ciklusa (menopauza) povećava rizik od različitih oboljenja. Jedno od tih oboljenja je i osteoporoza. Žena u periodu kada gubi menstrualni ciklus treba da o svojim tegobama obavesti lekara koji će odlučiti koje preglede treba eventualno obaviti, objašnjava u razgovoru za Danas profesorka Nada Pilipović, reumatolog na Institutu za reumatologiju Beograd i predsednica Radne grupe za osteoporozu Udruženja reumatologa Srbije.

Procenjuje se da u Srbiji oko 600 000 ljudi, uglavnom žena, ima značajno smanjenu koštanu gustinu, a od tog broja njih više od 200 000 je u visokom riziku za nastanak preloma kosti. Zašto dolazi do smanjenja čvrstine kostiju, i da li postoji neki siguran način za rano otkrivanje ovog stanja?

– Do smanjenja čvrstine kostiju dolazi kada se smanji koštana masa (koštana gustina) i poremeti kvalitet (građa) kostiju. Spori i neznatni gubitak koštane mase počinje već u III deceniji, kada ćelije koje razgrađuju kost (osteoklasti) postaju aktivnije od ćelija koje izgrađuju kost (osteoblasti). U prvih nekoliko godina posle poslednjeg menstrualnog ciklusa (postmenopauza), zbog nedostatka estrogena, proces razgradnje kosti je vrlo ubrzan i proces izgradnje ne može da nadoknadi gubitak kosti. Ako je gubitak veliki, dolazi do razređenja kosti (poremećaja kvaliteta) čime se smanjuje čvrstina kosti, odnosno nastaje osteoporoza. Osteoporotična kost je krta i sklona prelomu na najmanje opterećenje. Obično, žena nema nikakvih simptoma koji bi ukazali da se remeti količina i kvalitet kosti, odnosno čvrstina kosti i zbog toga dve trećine žena ne zna da ima osteoporozu. Najčešće je prvi znak prelom kosti koji se javi pri manjoj povredi ili padu. Osteoporozu treba otkriti pre nego što se javi prelom kosti, jer svaki prelom kosti višestruko uvećava rizik za naredni prelom. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje rano otkrivanje osteoporoze na osnovu merenja koštane mase. Ukoliko je izgubljeno više od 25 odsto smatra se da postoji osteoporoza, jer pri tolikom gubitku koštane mase narušen je i kvalitet, odnosno čvrstina kosti. Koštana masa se meri na slabinskoj kičmi ili kuku metodom koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i koja se u našoj sredini popularno naziva DEXA.

Na sajtu www.cvrstosamresila.rs istaknuto je da su fizička aktivnost i izbalansirana ishrana ključne za zdravlje žena tokom celog njihovog života. Kakva se ishrana preporučuje ženama u menopauzi?

– Žene u postmenopauzi, kao i u svakom životnom dobu, treba da imaju raznovrsnu ishranu koja sadrži sve vrste namirnica. U ovom periodu posebno je značajno da žena unosi dovoljno kalcijuma i vitamina D koji su značajni za zdravlje kostiju. Kalcijum je osnovni sastojak kostiju, a njegov unos u organizam i ugradnju u kosti pomaže vitamin D. Najbolje je kalcijum unositi kroz ishranu. Dnevna potreba u kalcijumu je 1200 mg dnevno. Polovinu ove količine treba uneti mlekom i mlečnom ishranom, a ostatak ribom, povrćem, voćem… Ukoliko se namirnicama ne može obezbediti dovoljna količina kalcijuma, treba ga dodavati preko preparata kalcijuma. Glavni prirodni izvor vitamina D je naša koža, u kojoj se pod dejstvom sunca, stvara neaktivni vitamin D od koga se u organizmu stvara aktivni oblik. Mnogi su razlozi zbog čega se ovaj prirodni izvor ne koristi: neželjeni efekti sunca na kožu, korišćenje zaštitnih krema, nedovoljno sunca i slično. Pošto vitamina D nema dovoljno u namirnicama, treba ga dodavati da bi se zadovoljile dnevne potrebe. Vitamin D je značajan i za snagu mišića, ali su dokazana njegova pozitivna dejstva i u sprečavanju infekcija, kardiovaskularnih i malignih bolesti.

Kako smanjiti rizik od preloma

Koji su faktori rizika za nastanak preloma, i kako na njih možemo uticati?

– Jedan od značajnih faktora rizika za prelom je smanjena koštana masa koja je utvrđena metodom DEXA. Međutim, postoje i drugi faktori rizika, koji su nekad značajniji. Starost je značajan faktor rizika za prelom, jer pored smanjenja koštane mase koje je sve veće sa starenjem, stari su skloniji padu zbog slabijih mišića i loše koordinacije. Smanjena ukupna telesna masa (telesna težina), podatak da je neko od bližih srodnika imao prelom pri maloj povredi, ili da je sama bolesnica već imala prelom značajno uvećavaju rizik za prelom. Takođe, loše životne navike, pušenje cigareta i svakodnevni unos alkoholnih pića uvećavaju rizik za prelom kosti. Mnoge bolesti, ali pre svega hronično zapaljenje zglobova (reumatoidni artritis) i uzimanje lekova (pre svega iz grupe glikokortikoida) značajno uvećavaju rizik za prelom. Analizirajući faktore rizika vidi se da na neke od njih možemo uticati: kod starih treba smanjiti rizik za pad (vežbanje, korekcija vida, odstraniti razne prepreke u stanu); takođe se treba odreći loših životnih navika (pušenje, alkoholizam) i naravno, treba lečiti bolesti koje utiču na zdravlje kostiju.