Ova hrana može da skrati životni vek

Reč je o industrijski proizvedenim proizvodima koji sadrže aditive, veštačke arome, emulgatore i stabilizatore. U ovu kategoriju spadaju razne grickalice, slatkiši, gotova jela iz kesica, industrijski sosovi i zaslađeni napici.

Ovakva hrana popularna je među svim društvenim slojevima, a naročito među osobama sa nižim primanjima. Dizajnirana je da bude ukusna, lako dostupna, jeftina i dugotrajna – sve to doprinosi njenoj prekomernoj konzumaciji.

– To je upravo glavni problem s ovakvom hranom – unos previše kalorija – ističe dr Filip Borg, stručnjak za zdravlje sa portala Longevity Doctor.

On dodaje da je to verovatno osnovni mehanizam kojim ultraprerađena hrana povećava rizik od prevremene smrti.

Zbog nedostatka vlakana i proteina, ovakva hrana ne pruža dugotrajan osećaj sitosti, pa se lako unese više kalorija nego što je potrebno. Vremenom, to dovodi do gojaznosti i razvoja hroničnih bolesti.

Savremena istraživanja pokazuju da česta konzumacija ultraprerađene hrane povećava rizik od dijabetesa tipa 2, bolesti srca i krvnih sudova, kao i od skraćenja životnog veka.

Povremeno konzumiranje neće ugroziti zdravlje, naglašavaju lekari, ali je važno da ishrana pretežno bude zasnovana na celovitim, prirodnim namirnicama – voću, povrću, mesu, ribi, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i semenkama.

– Cilj nije da zauvek izbegavamo prerađenu hranu niti da se nikada ne počastimo. Važno je da dugoročno budemo dosledni u izboru kvalitetnih namirnica, a ne da težimo savršenstvu u ishrani – zaključuje dr Borg.