Ovo je najopasnija hrana koja se nalazi u vašem frižideru

Na primer, ne biste trebalo jesti kuvani pirinač star tri dana, salatu koju niste temeljno oprali ili hranu kojoj je istekao rok trajanja. Svaka hrana nosi rizik od trovanja, pa je važno razumeti nivo tog rizika, upozoravaju stručnjaci.

„Neke vrste hrane zahtevaju posebnu pažnju prilikom skladištenja. Najveći rizik od trovanja hranom donose namirnice bogate proteinima, kao što su meso, riba, mleko, sir i jaja, jer se patogeni na njima brzo razmnožavaju“, objašnjava Met Tejlor, savetnik za hranu u Nacionalnoj sanitarnoj fondaciji (NSF), neprofitnoj organizaciji koja razvija i sertifikuje standarde bezbednosti hrane, prenosi živim.hr.

Posebno treba obratiti pažnju na dimljenu ribu, nepasterizovano mleko i mlečne proizvode, a zabrinjavaju i mesni delikatesi koji se prodaju na izložbenim tezama. Patogeni takođe mogu kontaminirati sveže proizvode, uključujući pečurke, upakovane salate i klice. Preporučuje se da većinu svežih proizvoda operete i temeljno izribate odgovarajućim četkama pre pripreme i konzumiranja, a takođe ih očistite i dezinfikujte nakon svake upotrebe.

Budite oprezni sa kuvanom hranom

Kuvana hrana, naročito pirinač, može biti izvor opasnosti. Pirinač može sadržati spore bakterije Bacillus cereus, koje mogu predstavljati pretnju čak i nakon kuvanja, naročito ako se njime ne rukuje pravilno.

Pirinač nikada ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi.

„Stavite ga u frižider i pojedite u roku od 24 sata“, savetuje dr Danijel Atkinson, lekar porodične medicine. Postoji pogrešno shvatanje da će pirinač koji nije bezbedan za jelo pokazivati očigledne znakove kvarenja, poput buđi ili neobičnog mirisa, ali to nije uvek slučaj.

Pirinač iz restorana, naročito onaj koji je za poneti, može nositi još veći rizik. Aditivi i začini mogu prikriti znake kvarenja, a mi ne znamo kako i koliko dugo je hrana čuvana pre nego što smo je naručili. Zbog toga nikada ne treba čuvati ostatke pirinča za kasnije.

Miris nije garancija sigurnosti

Važno je znati da mnoge štetne bakterije, poput salmonele i listerije, ne utiču na miris, ukus ili izgled hrane. Iako neke bakterije mogu izazvati vidljive promene u hrani, mnoge druge ostaju neprimetne dok ne izazovu zdravstvene probleme.

„Hlađenje je dobar način da usporite rast bakterija, ali nije potpuno efikasan. Dok hlađenje usporava rast bakterija, ono ga ne zaustavlja. Zbog toga je važno održavati odgovarajuću temperaturu u frižideru, jer viša temperatura može pogodovati razvoju patogena, što povećava rizik od bolesti“, objašnjava mikrobiolog Denis D’Amiko, profesor na Univerzitetu u Konektikatu.

Preporučena temperatura hlađenja je između 2°C i 4°C, dok su studije pokazale da je prosečna temperatura u frižiderima potrošača obično oko 7°C.

Ponekad su dva sata dovoljna

Ako imate naviku da ostavite pola pojedenog obroka u frižideru, razmislite ponovo. Mikroorganizmi lako rastu na nepokrivenoj hrani, a vazduh u frižideru može preneti bakterije sa jedne namirnice na drugu. Ako dugo sedite za stolom, uverite se da nepojedenu hranu brzo ohladite.

„Bakterije su stalno u pokretu i mogu se razmnožiti za samo dva sata na kvarljivim namirnicama kao što su meso, jaja, salate, narezano voće i tepsije“, upozorava Mici Baum iz neprofitne organizacije Stop Foodborne Illness.

Svaku vest o opozivu hrane treba ozbiljno shvatiti i odmah ukloniti takve proizvode iz svog doma.

„Iako mnogi ljudi bacaju previše hrane, kada je u pitanju zdravlje, ne treba oklevati – ako niste sigurni koliko dugo je neka hrana bila u frižideru, bolje je da je bacite“, savetuje Met Tejlor iz NSF-a.

Kako biste sprečili rasipanje hrane u budućnosti, budite proaktivni: označite hranu koju skladištite. Zabeležite naziv hrane i datum kada je pripremljena, pa nalepite ovu informaciju na posudu. Takođe, proverite etikete na kupljenim proizvodima, kako biste se uverili da nisu prošli rok trajanja, kao i uputstva za serviranje i bezbedno skladištenje. Planirajte obroke unapred, što će povećati vašu sigurnost i sigurnost vašeg domaćinstva, a ujedno smanjiti bacanje hrane.