Ako nosite ove patike za trčanje, veća je šansa da ćete se povrediti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kao neko ko nedeljno istrči između 70 i 80 km moram da ostavim komentar.
   Smatram da su zaključci ovog istraživanja problematični.
   Savremene patike koje su namenjene za maratonsko i polumaratonsko trčanje obavezno imaju deblji đon. On je propisima ograničen na debljinu od 40mm u prednjem delu stopala. Kod renomiranih proizvođača, đon je sačinjen od više slojeva gume i memorijske pene, dok elitne patike (patike namenjene profesionalnim takmičarima) sadrže i karbonsku ploču ili karbonska ojačanja radi boljeg odziva patika (praktično odskoka od tla). Nike praktikuje kod nekih modela i vazdušne jastuke u đonovima.
   Cela ova tehnologija ima upravo za cilj da smanji pritisak na kolena i zglobove i da smanji mogućnost povreda kod trkača. Uz sve to, teži se upotrebi što lakših materijala, kako bi patike što je moguće više izgubile na težini.
   Sve ovo praktično znači: kada istrčiš 20km u običnim patikama sa minimalnim đonom (od jednoslojne gume), potrebno je nekoliko dana da za oporavak. Takođe je prisutan i bol u kolenima i zglobovima. I naravno, moguće su ozbiljne povrede.
   Kod patika sa debljim đonom je situacija mnogo bolja. Problem je njihova cena. NPR. U Srbiji koštaju od najmanje 15 000 dinara (kada su na popustu). Drugi je problem vek trajanja. One u proseku traju od 400 do 800km.
   Na kraju, povrede mogu nastati ukoliko neko ko tek počinje rekreativno da trči, dakle apsolutni početnik, krene da trči sa elitnim patikama debljeg đona. Kod takve osobe će se javiti problem stabilnosti i problem zapinjanja đonom o podlogu, što može rezultirati i padom.
   Eto, od mene toliko uz nadu da ćete objaviti moj „kratki“ komentar.