Plastika u svakodnevnim predmetima može remetiti san na sličan način kao kofein, pokazuje studija

Plastika je svuda oko nas. Studija je ispitivala hemikalije ekstrahovane iz PVC medicinske sonde za hranjenje i poliuretanske torbice za hidriranje, kakve koriste maratonci. PVC i poliuretani se inače koriste u svemu, od dečjih igračaka i ambalaže za hranu do nameštaja, piše Gardijan.

Nalazi su po prvi put pokazali kako hemikalije iz plastike verovatno remete ćelijske signale koji regulišu unutrašnji biološki sat, pomerajući ga i do 17 minuta. Dakle, remeti san.

Unutrašnji sat je „neverovatno važan za fiziologiju i opšte zdravlje“, rekao je koautor studije Martin Vagner, istraživač hemikalija u plastici sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije, ali je dodao da je potrebno još istraživanja da bi se precizno razumele posledice izloženosti.

„Ova studija doprinosi sve većem broju dokaza da plastika sadrži jedinjenja koja izazivaju širok spektar toksičnih efekata“, navodi se u stručno recenziranoj studiji objavljenoj u časopisu Environmental International. „Neophodan je suštinski zaokret u dizajnu i proizvodnji plastike kako bi ona bila bezbedna.“

Cirkadijalni ritam je molekularni mehanizam koji reguliše budnost i pospanost u zavisnosti od svetlosti i mraka. Promene u ovom ritmu povezane su sa povećanim rizikom od gojaznosti, demencije, kardiovaskularnih bolesti i drugih zdravstvenih problema.

Dosadašnja istraživanja o toksičnosti hemikalija iz plastike uglavnom su se fokusirala na uticaj ftalata i bisfenola na endokrini sistem i hormone — efekti koji se razvijaju tokom godina. Ova nova studija je proučavala drugačiji biološki mehanizam: uticaj na ćelije, konkretno na adenozinski receptor, ključni regulator signala koji upravljaju cirkadijalnim ritmom.

Biološki mehanizam kroz koji hemikalije iz plastike utiču na telo sličan je načinu na koji kofein deluje: kofein deaktivira adenozinski receptor, čime ubrzava cirkadijalni ritam i održava budnost. Hemikalije iz plastike, iako ga aktiviraju (ne deaktiviraju), dovode do sličnog efekta — produžene budnosti.

Taj receptor se nalazi u mozgu i „šalje signal telu da kaže: ‘Sunce izlazi – vreme je da počne dan’“, objašnjava Vagner. Međutim, kada te hemikalije aktiviraju receptor, on može da ometa prenos te poruke, što odlaže prirodne fiziološke procese tela.

Iako hemikalije nisu tako jake kao kofein, njihov uticaj na ćelijske procese dešava se mnogo brže nego uticaj plastike na hormone, dodao je Vagner.

Šta to konkretno znači za ljudsko telo, još uvek nije sasvim jasno, ali verovatno nije dobro, smatra Vagner.

„Ne znamo koliki je značaj toga. Možda neko kaže: ‘Pa to je samo 15 minuta, nije strašno’, ali biološki sat je veoma precizno podešen, tako da i ta mala promena može biti značajna“, rekao je.

Studija je sprovedena u laboratorijskim uslovima, na ljudskim ćelijama, a sledeći korak je ispitivanje uticaja hemikalija na zebrice (vrsta ribe), koje imaju slične neurofiziološke procese kao i ljudi.

Buduća istraživanja će pokušati da identifikuju koje tačno hemikalije iz plastike i PVC-a utiču na ciklus spavanja. PVC može sadržati i do 8.000 različitih hemikalija — uključujući one koje nisu namerno dodate, već su nusprodukti proizvodnog procesa — zbog čega je materijal veoma složen i teško ga je regulisati.

Svi novi nalazi koristiće se kako bi se izvršio pritisak na zakonodavce da uvedu regulative, ali i da se industrija ubedi da ukloni štetne hemikalije iz plastike, zaključuje Vagner.