Pobednik na Galipolju i otac Turaka

Posetila sam mauzolej usred zime kad se belela cela Ankara. Sneg je padao, zimske službe još nisu bile očistile grad, ukoliko izuzmemo glavne saobraćajnice. Mauzolej je druga priča. Na desetine vojnika je stalno čistilo prilaze i dvorišta mauzoleja. Mada je bio radni i ledeni dan, bilo je posetilaca, a, prema podacima domaćina, mauzolej godišnje poseti više miliona ljudi. U muzeju mauzoleja se, pored ličnih stvari nalaze i pokloni koje je Ataturk primao od različitih zvaničnika, pored ostalih i od kralja Aleksandra Karađorđevića. Njih dvojica bili su veliki prijatelji, a Ataturk je, po smrti kralja Aleksandra, poručio da je „izgubio brata“.

Posebna pažnja u muzeju je poklonjena bitkama koje je Ataturk vodio. Najpoznatija je na Galipolju 1915. (Turci je zovu bitka Čanakale po istoimenom obližnjem gradu), u kojoj je Otomanska vojska pod komandom Kemal-paše pobedila savezničke snage. Koju deceniju kasnije, australijski film „Galipolje“ Pitera Vira promovisao je tada mladu zvezdu Mela Gibsona. Na Galipolju se naime borilo i poginulo hiljade australijskih vojnika, a u njihovoj istoriji ova bitka ima maltene status boja na Kosovu. Naredba koju je Mustafa Kemal izrekao svojim vojnicima: „Ne naređujem vam da napadnete, već da umrete!“, promenila je sudbinu fronta jer je pobedom turske vojske zaustavljen napredak saveznika i njihov pokušaj da osvoje Istanbul.

Ataturk je rođen kao Mustafa Kemal 1881. godine u današnjem Solunu. Zauzimao je visoke vojne položaje i u vreme Otomanskog carstva, a predvodio je mladoturski pokret čiji je cilj bio izgradnja moderne države. Pošto je Otomansko carstvo poraženo u Prvom svetskom ratu, delove Turske okupirali su saveznici, a Kemal paša je predvodio oslobodilačku borbu. Osnivanje Republike Turske počelo je Velikim turskim nacionalnim saborom, 23. aprila 1920. godine. Kalifat i sultanat su razdvojeni, a zatim je Otomansko carstvo zvanično ukinuto 1. novembra 1922. godine. Republika je proglašena 29. oktobra 1923. godine, a Mustafa Kemal je jednoglasno izabran za prvog predsednika. Temeljno je reformisao Tursku, izgradio sekularnu državu, uveo prezimena i latinično pismo umesto arapskog, zabranio feredže, fesove, izjednačio prava oba pola…Turska je 1934. dobila zakon o prezimenima, a Narodna skupština je 24. novembra te godine Mustafi Kemalu dodelila prezime Ataturk, „Otac Turaka“. Umro je 10. novembra 1938. godine u Dolmabahce palati u Istanbulu, gde su svi satovi zaustavljeni u trenutku njegove smrti, u 9.05. Mauzolej u Ankari je izgrađen 1953, a 10. novembra te godine Ataturkovo telo je premešteno na mesto svog počinka uz veliku državnu ceremoniju.

Decenije nakon Ataturkove smrti, Turska je i dalje suočena sa brojnim izazovima i problemima, međutim, lik i delo osnivača Republike niko zvanično ne dovodi u pitanje. Ukoliko bi i pokušao, turska vojska je tu da to spreči. Čini se i da ubedljiva većina „običnih“ Turaka ne skreće sa Ataturkovog puta, te se „slučaj Broz“ tamo izgleda neće ponoviti.