U subotu, 25 oktobra, u Beogradu će se sa više manifestacija obeležiti dan moždanog udara. Prema evropskim podacima o prevenciji kardiovaskularnih oboljenja iz 2007. godine (EHJ, 2007), zastupljenost moždanog udara raste sa godinama života i pogađa oko 25 osoba na 100.000 stanovnika u starosnoj grupi od 35-44 godine života i 1.500 osoba u starosnoj grupi od 75 do 84 godine života. U većini zemalja je treći uzrok smrtnosti. Godišnje, u Srbiji, oko 23.000 osoba doživi moždani udar, jedna trećina umire, a druga trećina više nije sposobna za samostalan život.
Najznačajniji faktor rizika za nastanak moždanog udara je povišen krvni pritisak, a zatim slede pušenje i šećerna bolest. Ostali faktori rizika su neaktivan sedeći način života, prekomerna upotreba alkohola, upotreba zabranjenih droga, povišen holesterol, upotreba peroralnih kontraceptivnih sredstava ili hormona u postmenopauzi, prekomerna težina, loš socioekonomski status i aterosklerotična suženja arterija na vratu.
Akutni moždani udar
Akutni moždani udar je treći uzrok smrti u razvijenim zemljama, a drugi uzrok smrti u celom svetu. Najčešće se javlja u istočnoevropskim zemljama, zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Bugarskoj, a najmanje u Švajcarskoj i SAD.
Akutni moždani udar je poremećaj moždane cirkulacije koji naglo nastaje i traje duže od 60 minuta, a posledica je poremećene moždane cirkulacije kada protok krvi nije dovoljan da zadovolji potrebe moždanih ćelija za kiseonikom i glukozom. Zbog zapušenja krvnog suda ili krvarenja dolazi do smrti moždanih ćelija u roku od nekoliko minuta. Ćelije koje okružuju zahvaćenu oblast su još uvek žive, ali ne funkcionišu pa je cilj terapije da se one održe u životu. Prema mehanizmu nastanka razlikuju se akutni ishemijski i akutni hemoragijski moždani udar.
-Akutni ishemijski moždani udar se javlja kod 75-80 odsto bolesnika, a nastaje kao posledica zapušenja krvnog suda ugruškom-trombom ili embolijom. Tada nastaje infarkt mozga.
-Akutni hemoragijski moždani udar se javlja kod 20-25 odsto bolesnika, a nastaje kao posledica pucanja obolelog krvnog suda kada nastaje krvarenje u mozgu.
-Tranzitorni-prolazni ishemijski atak (TIA) predstavlja neurološki poremećaj zbog ishemije (smanjene cirkulacije) pojedinih delova mozga koji ne traje duže od 60 minuta.
Što pre se obratiti službi hitne pomoći
Najčešći simtomi akutnog moždanog udara su glavobolja, nesiguran hod, otežan govor, smetnje u vidu, trnjenje ili oduzetost lica, ruke ili noge, odnosno jedne polovine tela i dr. Simptomi počinju naglo. Kao i kod srčanog udara treba se odmah obratiti službi hitne medicinske pomoći. Ona će obaviti hitan smeštaj u odgovarajuću ustanovu gde terapija primenjena u prva tri sata uspešno oporavlja veliki broj ovih pacijenata.
Uzroci i faktori rizika akutnog moždanog udara
Uzroci moždanog udara su mnogobrojni. Najčešći uzrok je ateroskleroza velikih arterija koja dovodi do delimičnog ili potpunog zapušenja krvnog suda. Bolest malih arterija takođe može dovesti do moždanog udara uz pojavu malih infarkta (3-15 mm). Značajno mesto zauzimaju srčana oboljenja kod kojih se može stvoriti ugrušak i embolija, a to su najčešće vrsta aritmije-atrijalna fibrilacija ili apsolutna aritmija, zatim oboljenja zalistaka, veštački zalisci, urođeni defekti, povećana leva komora, smanjena pokretljivost zidova leve komore, akutni infarkt miokarda, i dr. Hematološki poremećaji, konzumiranje alkohola i drugi poremećaji takođe mogu biti uzroci moždanog udara.
Postoje nepromenljivi fakatori rizika kao što su pol, starost, rasa i etnička pripadnost kao i pozitivna porodična istorija bolesti i na njih ne može da se utiče. Muškarci obolevaju češće, ali je smrtnost kod žena veća. Sa godinama života raste i rizik.
Na faktore rizika kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje cigareta, povišene masnoće, gojaznost, fizička neaktivnost, kunzumiranje alkohola, upotreba hormona i oralnih kontraceptiva može da se utiče i značajno smanji broj moždanih udara.
Osobe koje imaju neko srčano oboljenje imaju dva puta veći rizik prema nastanku ishemijskog moždanog udara u odnosu na osobe koje nemaju srčano oboljenje.
Fibrilacija pretkomora
Fibrilacija pretkomora je vrsta aritmije koja je prisutna kod raznih srčanih oboljenja, a udružena je sa češćom pjavom moždanog udara. Ona se lako otkriva pomoću EKG-a. Dodatni pregledi kao što su ehokardiografski-ultrazvučni pregled srca i drugi potrebni testovi doprinose postavljanju uzroka ove aritmije. Primena antiagregacione terapije (aspirin, klopidogrel, tiklopidin) i antikoagulantne terapije (varfarin i dr.) kod bolesnika sa fibrilacijom pretkomora znatno redukuje rizik od nastanka akutnog moždanog udara. Varfarin se preporučuje kod bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom koji imaju 60-75 godina i dijabetes ili koronarnu bolest, a doza leka se određuje prema utvrđenim standardima.
Hiruško lečenje
Primarna prevencija može biti i hiruško lečenje. Primenjuje se kod osoba koje nisu imale cerebrovaskularno oboljenje, a imaju značajne aterosklerotične promene na arterijama vrata-karotidnim arterijama sa stenozom od 60 do 99 odsto. Hirurško lečenje se primenjuje kada je očekivana dužina života osobe koja se operiše preko pet godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
