Kada se vrednosti sistoličnog pritiska kreću između 90 i 105 mmHg, smatra se da osoba ima nizak krvni pritisak. Tačan uzrok niskog krvnog pritiska do danas nije poznat, ali se smatra da se niski krvni pritisak može pojaviti kao posledica različitih hroničnih bolesti kao što su: bolesti nadbubrežnih žlezda, bolesti srca, te bolesti centralnog i perifernog nervnog sistema.
* Koji su razlozi nastajanja niskog krvnog pritiska i molim vas za savet šta može pomoći njegovoj normalizaciji? Dušan
Tegobe koje muče osobe s niskim krvnim pritiskom su umor, pospanost, bolesnici su nervozni, razdražljivi ili im se često mrači pred očima, osobito kada naglo ustanu, ne mogu dugo stajati, pogotovo u zatvorenim i zagušljivim prostorijama. Nekada im se čini da će se srušiti i izgubiti svest.
Savet: Svakako izbegavajte naglo ustajanje nakon obroka, a posebno ujutro. Dnevnu količinu hrane rasporedite u pet obroka, uz dovoljno svežeg voća i povrća, treba paziti na dovoljan unos tekućine, potrebna je svakodnevna fizička aktivnost – najbolje je 30-minutne šetnje, izbegavati noćne izlaske i gledanje televizije do kasnih sati, osigurajte dovoljno sna. Spavajte s glavom uzdignutom 15 do 20 stepeni u odnosu na trup. Postepeno povećavajte unos soli u organizam do deset grama dnevno. U dogovoru s vašim lekarom, smanjite ili isključite doze lekova koji utiču na pritisak. Za lečenje niskog pritiska, lekovi su zadnja stvar.
Autor je specijalista medicine rada i profesionalnih bolesti
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
