Foto: Peter Scholey / ImageSource / ProfimediaVećina ljudi se svake jeseni obraduje dodatnom satu sna, ali sve veći broj istraživača smatra da dvostruka promena vremena tokom godine ima negativan uticaj na naše zdravlje.
Dve promene sata – u proleće i na jesen – čine se neznatnim, ali njihov efekat na unutrašnje biološke ritmove daleko je veći nego što izgleda na prvi pogled.
Čovekov organizam funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu, unutrašnjem biološkom „satu” koji reguliše san, hormone, metabolizam, nivo energije i rad mozga. Pomeranje sata veštački menja usklađenost tog ritma sa dnevnom svetlošću, što može dovesti do poremećaja sna, umora, promene raspoloženja i poremećaja fizioloških procesa.
Prema podacima iz niza studija, kada se u martu sat pomeri unapred, dolazi do porasta broja srčanih udara za oko 25% tokom prvih nekoliko dana. Smatra se da poremećaj cirkadijalnog ritma utiče na povećanje krvnog pritiska i nivoa kortizola – hormona stresa.
Slični efekti primećeni su i u imunološkom sistemu: pri narušavanju ritma, broj tzv. prirodnih ćelija ubica opada, što privremeno slabi odbranu organizma, piše Science Focus.
Povećan rizik u saobraćaju
Pomeranje sata utiče i na bezbednost u saobraćaju. Prema izveštaju Kraljevskog društva za prevenciju nezgoda (Velika Britanija), nakon promene vremena dolazi do povećanog broja saobraćajnih nesreća, naročito tokom prvih dana prilagođavanja.
„Cirkadijalni ritam određuje koliko smo sposobni da održimo koncentraciju i budnost“, objašnjava dr Džon O’Nil iz Laboratorije za molekularnu biologiju Medicinskog istraživačkog saveta u Kembridžu. „Kada se sat pomeri unazad, ljudi često voze u uslovima u kojima su racionalno budni, ali fiziološki i dalje u ‘noćnom modu’. To znači – sporije reakcije i veći umor.”
Zbog čega je pomeranje sata uvedeno?
Ideja sezonskog pomeranja vremena pojavila se krajem 19. i početkom 20. veka. Prva zemlja koja je formalno usvojila letnje računanje vremena bila je Nemačka, 1916. godine, tokom Prvog svetskog rata, sa ciljem da se smanji potrošnja energije i produži vreme rada u toku dana. Mnoge evropske države ubrzo su sledile taj model.
Međutim, prema analizi objavljenoj u The Energy Journal (2017), današnji efekat štednje električne energije iznosi samo oko 0,3%, što znači da je prvobitni razlog u savremenim uslovima gotovo beznačajan.
Ekonomski i društveni efekti
Istraživanje London School of Economics iz 2025. godine pokazalo je da promena sata ima negativan efekat na produktivnost i opšte zadovoljstvo životom. Prvog radnog dana nakon pomeranja sata na proleće ljudi, u proseku, rade duže, spavaju kraće i osećaju viši nivo stresa. Ukupan gubitak procenjuje se na oko 750 evra (oko 625 funti) po osobi godišnje, što, za radnu populaciju Velike Britanije, znači ekonomski trošak od približno 20,6 milijardi funti.
Kuda dalje?
U Sjedinjenim Državama u toku je zakonodavni proces kojim bi se pomeranje sata ukinulo i uspostavilo trajno standardno vreme. Evropski parlament je 2019. godine takođe predložio ukidanje sezonskog pomeranja, ali države članice još nisu postigle dogovor oko toga koje vreme bi postalo trajno – letnje ili zimsko.
„Svi se slažu da dvostruko pomeranje sata nije dobro“, kaže prof. Žoan Kosta-i-Font, ekonomista zdravlja sa London School of Economics. „Ali ne postoji politički konsenzus oko toga koje vreme treba da bude osnovno. Pitanje svetlosti u jutarnjim satima ključ je neslaganja između severa i juga Evrope.“
Ipak, sve veći broj zemalja i stručnjaka smatra da će razlike uskoro morati da se prevaziđu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
