Poremećaj rada paratiroidnih žlezda – koji su simptomi i kako se leči

U našem organizmu se obično nalaze četiri paratiroidne žlezde, koje su smeštene iza štitaste žlezde. Iako su veoma male – svega 3 do 5 mm – njihova uloga u regulaciji metabolizma kalcijuma je izuzetno značajna, piše Stetoskop.info.

Kako funkcionišu paratiroidne žlezde?

Paratiroidne žlezde luče paratiroidni hormon (PTH) koji ima više ključnih zadataka:

• oslobađa kalcijum iz kostiju,
• povećava njegovu reapsorpciju u bubrezima,
• deluje na vitamin D kako bi se povećala apsorpcija kalcijuma u crevima,
• povećava izlučivanje fosfata preko bubrega.

Na ovaj način, PTH održava ravnotežu kalcijuma i fosfata u organizmu.

Zašto je teško otkriti poremećaje paratireodnih žlezda?

Paratiroidne žlezde se ne mogu opipati, a poremećaji u njihovom radu često ne daju jasne simptome – osim ako nivo kalcijuma u krvi nije značajno poremećen.

„Zato je za postavljanje dijagnoze obično neophodno uraditi laboratorijske analize, ultrazvuk i scintigrafiju, radi njihove vizuelizacije”, navodi dr Dangubić.

Simptomi poremećaja

Kada je kalcijum povišen (hiperkalcemija), mogu se javiti sledeći simptomi:

• bubrežni kamenci,
• zatvor, mučnina, bol u stomaku,
• depresija, umor, slabost mišića,
• promene u EKG-u.

Kod sniženog nivoa kalcijuma (hipokalcemija) simptomi mogu uključivati:

• grčenje i trnjenje mišića, nevoljne pokrete,
• anksioznost, depresiju, zbunjenost,
• lomljive nokte, opadanje kose,
• kataraktu kod dugotrajnog sniženja,
• promene u EKG-u.

Jedan od prvih znakova disfunkcije paratiroidnih žlezda može biti i osteoporoza, što je razlog da se u okviru ispitivanja obavezno analiziraju PTH, kalcijum i fosfor.

Kada sumnjati na poremećaj paratireodnih žlezda?

U rutinskim laboratorijskim analizama preporučuje se da se proveri nivo:

• kalcijuma,
• fosfora,
• vitamina D.

Ukoliko je paratiroidni hormon povišen, stanje se naziva hiperparatiroidizam, a uzroci mogu biti:

• adenom paratirodinih žlezda (benigni tumor) – najčešći uzrok,
• hiperplazija (uvećanje) žlezda,
• karcinom paratiroidnih žlezda (izuzetno retko),
• hronična bubrežna bolest,
• nizak nivo vitamina D,
• poremećaj apsorpcije kalcijuma (npr. kod celijakije).

„Hiperparatiroidizam je retka bolest (1–4 osobe na 1000), a najčešće se javlja kod žena u menopauzi”, naglašava dr Dangubić.

Šta je hipoparatiroidizam?

Za razliku od hiper-hipoparatiroidizam je stanje kada žlezde luče nedovoljno PTH, što vodi ka smanjenju nivoa kalcijuma. Uzroci mogu biti:

• hirurško uklanjanje žlezda tokom operacije štitaste žlezde,
• autoimuna ili genetska oboljenja,
• privremeni poremećaji izazvani niskim nivoom magnezijuma ili upotrebom lekova.

Kako se leče poremećaji paratireodnih žlezda?

• Kod adenoma paratirodinih žlezda – najčešćeg uzroka hiperparatiroidizma – primenjuje se hirurško uklanjanje žlezde.
• Kod hipoparatiroidizma, neophodno je redovno praćenje i nadoknada kalcijuma i vitamina D.

Iako male i često „nevidljive“, paratiroidne žlezde imaju ogromnu ulogu u održavanju ravnoteže kalcijuma u organizmu. Redovne laboratorijske analize mogu pomoći da se potencijalni problemi uoče na vreme i uspešno leče.

„Ukoliko imate simptome koji mogu ukazivati na poremećaj nivoa kalcijuma – ne zanemarujte ih. Konsultujte se sa endokrinologom i uradite potrebne analize”, porčuje dr Dangubić.