Povišen šećer u trudnoći nije bauk

Ne zna se tačno šta uzrokuje šećernu bolest trudnica, ali postoje neka saznanja. Gestacijski dijabetes ili dijabetes trudnica nastaje kada organizam nije u stanju da stvori dovoljno insulina koliko je potrebno u trudnoći. Ako nema dovoljno insulina, glukoza (ili šećer u krvi) ne može da se ukloni iz krvi i ne može da se sagori u energiju. Glukoza ili šećer u krvi raste do visokih vrednosti što se zove hiperglikemija.

Žena obično nema nikakve simptome a na poremećaj se može posumnjati kada postoje povišene vrednosti šećera u krvi, ukoliko se pri ultrazvučnim pregledima uoči da beba brže napreduje, ako postoji višak plodove vode ili u slučaju da se kod trudnice javljaju češće infekcije mokraćnih puteva. Trudnička šećerna bolest se češće javlja kod žena koje su i u prethodnim trudnoćama imale gestacijski dijabetes, koje su rađale bebe „velike za datum“, kod gojaznih ili nešto starijih trudnica te kod žena koje u svojoj porodici imaju obolele od šećerne bolesti.

Trudnička šećerna bolest ispoljava se kod majke tek u velikoj trudnoći, kada je telo bebe već formirano, kada beba ubrzano napreduje. Zato trudnička šećerna bolest ne dovodi do urođenih mana ili anomalija, što ponekad može da se desi kod majki koje imaju pravu šećernu bolest (tip 1 ili tip 2 šećerna bolest) pre trudnoće.

Međutim, nelečena ili loše kontrolisana trudnička šećerna bolest može da našteti bebi. Ako žena ima gestacijsku ili trudničku šećernu bolest, pankreas u kome se stvara insulin mora da pojača rad višestruko da bi proizveo dovoljno insulina, koji ne uspeva da smanji šećer u krvi. lako insulin ne prolazi kroz placentu (placenta latinski posteljica), glukoza ili šećer iz krvi prolazi. Tako se višak glukoze iz krvi kroz posteljicu prenosi na bebu koja takođe ima visok šećer u krvi. Ovo dovodi do toga da bebin pankreas mora da proizvodi više insulina da bi se oslobodio viška šećera u krvi. Zato beba iz viška šećera dobija više energije nego što joj treba i ta se energija pretvara u mast.

Ovo dovodi do makrozomije ili takozvanih „debelih beba“. Bebe s makrozomijom imaju svoje zdravstvene probleme, na primer češće dolazi do povreda ramena kod ovih velikih „debelih beba“ prilikom porođaja. Kada se ovakva beba rodi, ima višak insulina a više ne dobija višak šećera iz krvi majke, pa se može desiti da bebi jako padne nivo šećera u krvi nakon porođaja, to jest beba može pasti u hipoglikemiju a može imati i poteškoće u disanju. Bebe rođene s viškom insulina izrastaju u decu koja su pod rizikom da budu gojazna a kasnije u odrasle osobe koje su pod rizikom da dobiju pravu šećernu bolest ili šećernu bolest tip 2.

Žena koja ima trudnički dijabetes pod povećanim je rizikom od određenih komplikacija u trudnoći. Češće se javljaju višak plodove vode ili polihidramnion, hipertenzivna bolest u trudnoći ili povišen krvni pritisak u trudnoći, ponovljene infekcije genitalnih organa i mokraćnih puteva…Trudnička šećerna bolest nakon porođaja obično nestaje, to jest šećer u krvi se normalizuje, ali ostaje rizik da će se kod žene koja je u trudnoći imala poremećaj šećera u krvi kasnije u životu razviti prava šećerna bolest.

Važno lečenje

Za buduće majke, lečenje trudničke šećerne bolesti pomaže da se smanji rizik da se beba mora roditi carskim rezom, što je nekad neophodno kod veoma velikih beba (podsetimo se makrozomne bebe ili „debele bebe“). Vrlo je važno da se žena pridržava plana lečenja, što će omogućiti da ima zdravu trudnoću i porođaj i što može da pomogne bebi da izbegne buduće zdravstvene probleme.