Povratak humanosti činu rođenja

Svesno učešće žene

Predsednica Udruženja babica Srbije Divna Miljković naglašava da majka koja je zdrava i jaka, a takva je većina trudnica, može mnogo da dobije u porođaju bez anestetika, budući da je omogućeno „svesno učešće žena u rođenju deteta“. Prema njenom mišljenju, na taj način samom porođaju se vraćaju „humanost i dostojanstvo“. Ali, naša sagovornica smatra da je najvažniji preduslov za to odvijanje porođaja u okruženju koje u potpunosti podržava porodilju. U tom kontekstu, Miljković naglašava da je Udruženje pokrenulo inicijativu u cilju promovisanja ugleda i položaja profesije babice kroz stručna usavrašavanja i profesionalni razvoj, kao i razvijanje modela neometanog porođaja gde babica ima najvažniju ulogu. Ona ocenjuje da je podjednako važno i pružanje „podrške i pomoći porodilji i novorođenčetu“ prvih sedmica posle porođaja, s posebnim naglaskom na dojenje i „prvim kvalitetnim podojem, odmah po rođenju deteta“.

Prvi kontakt s detetom i prisustvo oca

Medicinski stručnjaci tvrde da su prvi dani nakon porođaja bez epiziotomije (reza međice) olakšavajuća okolnost za ženu. Takođe, novorođenče nakon prirodnog porođaja nije umorno i spremno je da sisanjem ostvari prvi kontakt s majkom. Žene koje se u dogovoru s lekarom odluče za prirodni porođaj neretko žele da otac deteta prisustvuje činu rađanja. Predsednica Udruženja babica Srbije zalaže se za takvu praksu, ukoliko parovi tako žele. „Porođaj je najsrećniji trenutak u životu para, pa zašto ne bi bili zajedno. Osim toga, porođaj traje prilično dugo i porodilji će vreme brže proći ako ima društvo“, smatra Divna Miljković. Prema njenim rečima, u većini srpskih porodilišta prisustvo oca je dozvoljeno i to polako zauzima mesto u našem društvu. Takođe, sve više parova interesuje se i za neke druge stvari, kao što je porođaj u vodi, porođaj u čučećem ili klečećem položaju, porođaj u kućnim uslovima, i slično.

Bestežinsko stanje

U cilju što prirodnijeg rađanja u svetu je zaživeo model porođaja u vodi. Sedamdesetih godina prošlog veka takvu metodu u praksu je uveo doktor Mišel Oden. Topla kupka pruža porodilji olakšanje, čini je bestežinskom, budući da joj omogućava da pluta i da se ne bori protiv težine vlastitog tela. Takođe, toplina vode smanjuje lučenje adrenalina i opušta mišiće. Takav način rađanja, iako tehnički zahtevniji, danas je trend u svetu jer povisuje prag tolerancije kod porodilje u odnosu na uobičajeni poluležeći položaj. Novorođenče, koje je devet meseci provelo u plodovoj vodi dolazi u poznato okruženje. Pojedini stručnjaci takođe tvrde da nema opasnosti od davljenja za bebu jer je još vezana pupčanom vrcom za majku.

Kućna atmosfera

U prošlom veku trudnice su počele da menjaju tradicionalnu naviku i običaj da se porađaju u kućnim uslovima i zamenile poznati ambijent bolničkim porodilištima. Ipak, danas sve više žena u svetu razmišlja o porođaju u kućnim uslovima, s obzirom na to da je medicina doživela tehnološki napredak, a akušeri i babice stekli ogromno iskustvo. Divna Miljković ocenjuje da je porođaj u kućnoj atmosferi idealan za porodilju, ali da to treba da bude stvar ličnog izbora. Za razliku od Holandije, u kojoj se najveći broj porođaja odvija kod kuće, u Srbiji se žene uglavnom porađaju u bolnicama, naglašava naša sagovornica. Ipak, ona navodi da je tokom svoje višegodišnje prakse pomagala ženama da se porode u kućnim uslovima i da su to bila divna iskustva.

Udruženje babica Srbije

Udruženje babica Srbije osnovano je u cilju pružanja podrške ženi tokom rađanja deteta, jednog od najlepših životnih iskustava. Takva podrška treba da bude zasnovana na profesionalnoj veštini i znanju medicinskih stručnjaka, kao i na dubokom razumevanju. Udruženje se nalazi u:

* Ulica Siva stena 10, u Beogradu,

* telefon: 011 2468408,

* kontakt osoba Divna Miljković,

* imejl: divnababicaŽyahoo.com,

* mob. telefon: 0641725400

Kada DA, kada NE

U medicinskoj literaturi naglašava se ko su „kandidatkinje“ za porođaj kod kuće:

Zdrave trudnice s normalnom trudnoćom

 Trudnice kod kojih nije potrebno raditi sledeće: epiziotomiju (presecanje međice u cilju proširenja izlaznog dela porođajnog kanala), carski rez, epiduralnu analgeziju ili neku akušersku operaciju.

 Trudnice koje žele da u trenutku rađanja deteta budu okružene svojim najmilijima.

 Trudnice koje žele slobodu kretanja, promenu prostorije, tuširanje, jelo i piće.

Nasuprot tome, porođaj u kućnoj atmosferi ne savetuje se sledećim kategorijama trudnica:

 Trudnicama s gestacijskim dijabetesom

 Trudnicama s povišenim krvnim pritiskom

 Trudnicama kod kojih postoji rizik od prevremenog porođaja

 Trudnicama čiji partner ne odobrava porođaj u kućnim uslovima

Iz knjige „Porođaj“ dr Vuka Stambolovića

„Iskustvo vrha“

„U porođaju se sustiču težak rad, bolovi i strepnja, ali i seks, ljubav i kreativnost, trenuci uvida i otkrića, kao i lepota. Otuda je porođaj ‘autentično iskustvo vrha’, navodi se u knjizi „Porođaj“ Vuka Stambolovića objavljenoj 1996. godine. Autor poručuje da žena nikako ne treba da bude potčinjena prilikom rođenja deteta i smatra da „akušerski poslenici ne treba da sputavaju razvoj privrženosti novorođenčeta i majke“. Kao moguću alternativu, Stambolović pominje promenu ambijenta porođaja (tendencija da se porodiljama, u manjoj ili većoj meri, pruži „domaća“ atmosfera), davanje većih prava porodilji (široka kategorija koja, između ostalog, podrazumeva da porodilja nosi svoju odeću, kreće se, zauzima položaj koji joj odgovara, pije ili jede ako je žedna ili gladna), novu ulogu ocu deteta (umesto da nervozno očekuje vesti iz porodilišta ocu treba omogućiti da prisustvuje rođenju deteta), kao i porođaj kod kuće (najradikalnija alternativa dominantnom medikalizovanom načinu porađanja).