Praznična tuga: 4 razloga zbog kojih se ovih dana osećamo tužno i ranjivo

Rudi Tanzi iz Leadership Development News rekao je da je stres od neispunjenih očekivanja glavni krivac za loše raspoloženje. Ovo doba godine povećava naša očekivanja, pa je samim tim i razočaranje veće, piše Miss7.

Pročitajte u nastavku 4 razloga zašto se osećamo kao da nam je neko ukrao odmor.

Šta najčešće krene po zlu?

• Naša deca se žale, kukaju i odbijaju da prisustvuju posebnoj večeri koju planiramo.
• Naš rođak nenamerno vređa našu omiljenu sliku na zidu.
• Naša braća i sestre nam daju savete koje ne želimo da čujemo.
• Svađamo se sa supružnikom oko toga koje vino da kupimo i ne možemo da verujemo koliko smo sitni.
• Poklon koji smo satima tražili očigledno nije bio pravi.
• Naše emocije su intenzivnije tokom ovog perioda, osetljivi smo i lakše se ljutimo.

Praznična tuga – 4 glavna razloga

Umor od odlučivanja

Dane provodimo kupujući i tražeći savršen poklon. Tokom dana moramo donositi razne odluke: da li će biti gust saobraćaj, koji je najbrži način da stignem tamo, gde da parkiram, da li je ovo pravi poklon, šta je sa bojom, veličinom i cenom, da li želim upakovani poklon, kakva je politika vraćanja, koliko dana, koliko sam već potrošila na ovu osobu, šta smo dobili prošle godine, da li je u skladu sa onim što sam kupila drugima, da li će joj se svideti?

Zamislite to kao mikro-odluke koje se množe tokom praznika. Naša snaga volje ili samokontrola je ograničenog kapaciteta i iscrpljuje naše kognitivno gorivo za ove odluke. Ne shvatamo da ono što se naziva „zamor od odlučivanja“ utiče na naše impulse i kvalitet naših odluka. Nemamo merač goriva kao u automobilu koji bi nam rekao kada vozimo sa praznim rezervoarom. Ali se osećamo emocionalno iscrpljeno u ovo doba godine. Zamor od odlučivanja pomaže da se objasni zašto se ljudi ljute na kolege i porodicu, ponosno pokazuju svoju novu odeću ili kupuju brzu hranu u supermarketu.

Prevelika očekivanja

Većina nas prilazi praznicima sa nerealnim očekivanjima i često mislimo da će ovo vreme biti posebno i radosno. Naša očekivanja su opterećena našim sećanjima i medijskim izveštajima o posebnim, magičnim praznicima. S druge strane, podsvesno znamo da praznici neće biti kao prethodni ili kao kada smo bili deca. Želimo da kupimo taj poseban poklon koji pokazuje našu brigu, ljubav i podršku našim voljenima. Mislimo da će ovaj poklon nadoknaditi sve one trenutke kada smo bili zakasnili, bili neosetljivi, nismo slušali ili nismo brinuli o našim voljenima. Očekujemo da članovi naše porodice vole, podržavaju, cene naš trud i zrače ljubavlju i saosećanjem. O da! Iskustvo nam govori da praznična sezona obično nije ispunjena ovim prevelikim i nerealnim očekivanjima i zapravo dovodi do neispunjenih i nesrećnih praznika.

Osetljiviji smo i skloniji burnim reakcijama

Kada se unutrašnja očekivanja razlikuju od naše stvarnosti, u mozgu se pojavljuje takozvana „poruka o grešci“. Pitanja poput: „Šta se dešava, ovo nije ispravno, ovo ne bi trebalo da se dešava, šta je pogrešno?“ okupiraju naše umove. Ovo pokreće emocionalnu reakciju koja se nalazi u amigdali. Krv i kiseonik napuštaju naš prefrontalni korteks, sedište izvršnog organa koji pokreće ovu „krizu“. Prefrontalni korteks je označen kao „zatvoren za inventuru“. Naš primitivni mozak je preuzeo kontrolu nad nama. Postajemo najgora verzija sebe. Kognitivno gorivo koje nam je pomagalo da reagujemo i donosimo konstruktivnije odluke se troši i dolazi do kognitivnog isparavanja!

Spojite to sa porodičnim ulogama koje se pojavljuju kada morate da se vratite kući za praznike. Ne samo da smo najgore verzije naših odraslih ja, već su se naša mlađa ja sada vratila u kuću. Ova porodična dinamika je toliko moćna da se te stare uloge ponovo pojavljuju kao da ponovo imamo 8 ili 10 godina. Ko se u vama pojavljuje u tom trenutku? Porodični heroj, žrtveni jarac, klovn, izgubljeno dete, agitator, spasilac? Osetljiviji smo, nestrpljiviji i nezreli. Svi naši okidači su sada „uključeni“.

Negativne emocije crpe našu energiju

Konačni krivac za loše raspoloženje tokom praznika su naše emocije i prošle rane. Kada su prisutne, nove i stare emocionalne rane crpe naše kognitivno gorivo. Pokušaj potiskivanja negativnih emocija crpi našu energiju. Zbog toga nam ostaje manje energije da se nosimo sa trenutnim razočaranjima. Podložniji smo stresu i osetljiviji na sledeću uočenu nepravdu. Negativne emocije se ponovo javljaju kada se prisetimo starih razočaranja ili očekujemo da ćemo biti povređeni ili odbačeni. Tada se osećamo nesrećno, iako bismo trebali biti zadovoljni i srećni. Sve ovo smanjuje našu emocionalnu snagu i čini nas ranjivim. Ako praznici nisu ono što mislite da bi trebalo da budu, sada znate četiri razloga zašto!