Predavač kao trener i saradnik

Kada govorimo o „novoj školi“, u zavisnosti od toga ko je naš sagovornik, definicije i implicitne teorije o učenju prilično se razlikuju. Nadovezujući se na prethodni citat o brzini menjanja sveta u odnosu na proces menjanja obrazovanja, svakako je jasno da je izvestan vid „nove škole“ potreban. Ideja, s druge strane, o tome kako bi škola trebalo da izgleda, ima pregršt. Setimo se Nilove „Slobodne dece Samerhila“ i količine pozitivnih i negativnih kritika koje je izazvala (što u stručnoj, što u laičkoj javnosti).

Integracija mnogih naučno utemeljenih programa je korak koji smo napravili. Pobrojaćemo te momente koje koristimo u našoj integrativnoj školi aktivnog učenja stranih jezika.

Bitni momenti naučno utemeljenih programa kvalitetnog aktivnog učenja

– Kod učenika nastavnik (predavač, voditelj, lajf kouč…) podstiče unutrašnju motivaciju i želju za učenjem. Unutrašnja motivacija je znatno snažniji pokretač od spoljašnje – želje za dobrom ocenom ili za dobrim poslom, i dovodi do trajnijeg pamćenja materijala koji se uči

– Učenike bi valjalo naučiti da razmišljaju o tome kako misle (naučiti takozvanoj „metakognitivnoj komponenti“ – Metakognicija je veoma bitna ne samo za učenje, već i za samoposmatranje, analizu sebe, svojih želja, postupaka i procesa mišljenja. Kada znamo kako mislimo, možemo da uvidimo i da li u načinu na koji mislimo postoji nekakav problem, a čim problema postanemo svesni, možemo početi da ga menjamo. Istovetno, ukoliko uvidimo da je deo našeg procesa razmišljanja konstruktivan, možemo početi sa iznalaženjem načina da ga poboljšamo ili koristimo češće i više)

– Učenici bi valjalo da se uče timskom radu i principima „okruglog stola“ koji omogućava doživljaj da je svaka pojedinačna ideja vredna i da se s drugima može deliti

– Cilj je razvijanje analitičnosti i kritičkog mišljenja, ali i sposobnosti da se kritika ne doživi kao uvreda, već kao konstruktivni poziv za razmatranje ispravnosti ili korisnosti iznete ideje

– Nastavnik (tj. trener, saradnik) ne bi valjalo da bude autoritet u tradicionalnom smislu (stroga figura kojoj se ništa ne sme zameriti, kao i osoba koja sve i svima zamera). Nastavnik je neko ko podstiče interakciju i, jednako kao i njegovi učenici, prima kritiku, ohrabruje analitičnost, kreativnost i konstruktivne zamerke i, ako su opravdane, uzima ih u obzir na način koji bi) korigovao njegov pristup ili način podučavanja!

Mane nastavnih programa

Istina je da je malo prosvetnih radnika implementiralo nove ideje u nastavni plan. Nije mi cilj da kritikujem prosvetne radnike. Oni su ograničeni formom koje Ministarstva nalažu da se poštuju. Ne vidim da predavači imaju mnogo slobode. Čak i oni pojedinci koji nude nove „projekte“ i organizuju dodatnu nastavu baziranu na principima radionica, podsticanja kritičkog mišljenja, slobodnog izražavanja, razvoja kreativnosti… uglavnom to rade „na svoju ruku“, za to nisu plaćeni, a ponekada nailaze i na neodobravanje kolega.

Privatne škole, iz ove perspektive, imaju mogućnost da ponude drugačiji, kreativniji i liberalniji „nastavni program“ koji bi njihove polaznike učinio zadovoljnijim i stručnijim. Međutim, ni mnoge privatne škole to ne rade. Da li je reorganizacija programa teška ili nemaju tim psihologa, pedagoga ili je i njihova motivacija na minimumu usled učekivanja kritike ili neprihvatanja…? Neka to ostanu otvorena pitanja.

Istina je da se, u poslednje vreme, javljaju škole koje funkcionišu prema novijim predagoško-psihološkim principima organizovanja učenja. To je srećna vest i jača nadu da će do „prave i potpune“ reorganizacije školstva i doći.

Naša integrativna škola aktivnog učenja stranih jezika

Dok čekamo na takvu reorganizaciju koja bi našu decu u državnim školama naučila kako da uče i budu sami svoji učitelji, možemo jedino da se oslanjamo na naša znanja, kombinaciju novina u pedagogiji i psihologiji učenja i povezujemo ta znanja s učenjem stranih jezika.

U svemu tome, učenje o psihodinamci ličnosti, sastavni deo edukacije iz O.L.I lajf koučinga, od velike je pomoći. Ako je pristup baziran na proceni potencijala koje valja razvijati i nedostataka, koje valja prevazilaziti, nema boljeg načina za takvu procenu od poznavanja osnova psihodinamike ličnosti.

U našoj školi se uče engleski i francuski jezik. Engleski slušamo svuda (TV, filmovi, tekstovi pesama, kompjuter…), međutim, kada je reč o francuskom, drugačija je priča.

Naime, osnovnoškolci i srednjoškolci koji, za drugi jezik, dobiju francuski (ili nemački, ruski… u zavisnosti od škole koju pohađaju), taj drugi jezik je, u najvećem broju slučajeva onaj, povodom kojeg roditelji traže privatne časove kako bi deca uspela da ga savladaju. Škola se završi, a od znanja drugog jezika u sećanju, uglavnom, ostaje gramatika, mogućnost pravilnog izgovaranja reči… ali, iz škole đaci izađu gotovo potpuno nespremni za konverzaciju na stranom jeziku. Deca ga, jednostavno, ne progovore!

Ne kažem da su profesori francuskog (ili drugih stranih jezika) loši pedagozi. Ne radi se o tome. Radi se o nedovoljno razrađenom nastavnom programu – programu koji dovodi do bubanja.

Ako nešto znamo u vezi s bubanjem, bilo da smo psiholozi, psihološki edukovani ili osobe koje nisu upućene u psihološke i pedagoške principe učenja, to je da bubanje dovodi do najbržeg zaboravljanja „naučenog“. Bubanje, zapravo, nije učenje, već prosto memorisanje materijala, bez osmišljavanja gradiva, bez povezivanja s prethodnim znanjima, bez razumevanja. Često je čak i praćeno željom da se „naučeno“ zaboravi čim se dobije ocena. Kada se „buba“ sadržaj, prema njemu se stiče averzija. Ona se, nadalje, uopštava na predavača i sam predmet. Tako, često čujem đake, kojima predajem, da kažu „Mrzim taj prokleti francuski i nema šanse da ga naučim“… S takvim stavom, šanse za stvarno učenje su minimizovane i tada je neophodno da ostvarim lični momenat s đakom, da mu pomognem da reorganizuje ono što zna i fokusira se na pozitivne aspekta toga što je već savladao. Zatim je potrebno da ga podučavam aktivnom učenju, podizanju motivacije, otklanjaju barijera i stvaranju kompetencije za ljubav prema jeziku. Iako nije lako otkloniti jake averzije đaka, pristup koji kombinuje aktivno učenje i O.L.I. sposobnosti ličnosti, dovodi do sjajnih rezultata.

Ponekinastavniciučesvojeđakekakobivaljalozaobićibubanje. No, istinajeda mnogiđaci i studentivećinu svojih nastavnih obaveza završavaju bubanjem. Znamo da je to istina jer se sve više zabrinutih roditelja javlja profesorima koji rade privatno ili lajf koučevima za pomoć u organizovanju učenja kod dece. Sve više studenata samoinicijativno potraži pomoć povodom prokrastinacije (odlaganja obaveza).

Veštine komunikacije, prevazilaženje frustracije i odlaganja važni su delovi lajf koučing programa, čiji sam praktikant. Razmišljanje o procesu naučenog, kao i učenje o tome kako se uči, sastavni su delovi O.L.I. koučing procedura koji buduće lajf koučeve uče kako da razvijaju sopstvene sposobnosti i postaju sami sebi treneri životnih veština. Odnosno, kako da principe „pozitivne psihologije“ primenjuju u pomaganju ljudima. Planiranje vremena, pravljenje struktura, prevazilaženje unutrašnjih i međuličnih konflikata, takođe su delovi O.L.I. lajf koučing edukacije. Veštine prezentovanja i razvoj kritičkog mišljenja teme su koje su esencijalne za svaki koučing, ali i pedagoga i predavača.

Ako se osvrnem na kombinaciju dva svoja poziva: jezika (francuskog i engleskog) i lajf koučinga, jasno je da bi ishod bio stvaranje programa koji je orijentisan ka prevazilaženju prethodno pobrojanih teškoća i razvijanju potencijala za učenje, usavršavanje, razvijanje motivacije i sposobnosti za učenje i rad. O.L.I. metod je i baziran na razvijanju sposobnosti za ljubav i rad, a ove sposobnosti su neophodne, kako za zdrav život, tako i za zdrav pristup učenju. Da bismo zaista dubinski znali ono što pokušavamo da naučimo, moramo taj sadržaj voleti i otkloniti barijere koje u učenju postoje. Budući da su ove sposobnosti kompleksne, najbolje bi bilo krenuti od konkretnijih smernica.

Smernice za izbegavanje bubanja

1. pogledajtepitanjanakrajupoglavljaili, ukolikoonanisupostavljena, pogledajtesadržajknjige– Ciljovogpregledajesticanjeuvidaucelinu(„celovitdoživljaj“) onogaštobivaljalosavladati, kaoi sticanje uvida utoštajeautorsmatraovažnim
2. organizujteisumirajteključnetačke(takozvano„pravljenjekostura“ jeizuzetnovažnastavkakojaVam pomažedausebizadržitetajprethodnostečeni„celovitdoživljaj“). Učećinaovajnačin, sebičinitemnogeusluge: skraćujetevremeučenja, nestvarateaverzijupremasadržaju budućidajestrukturasažeta– lakojepamtite, asamimtimiprenositeudugoričnumemorijui, usledsveganavedenog, nedovoditesebeuprilikudabubate.
3. povežitenoveidejesnečimštoVamjeveć poznato. Ovoolakšavasticanjenovihznanjaidirektnojevezanoza„mapeume“, stvaranjenovihvezaumozguirazvijanjeasocijativnogmišljenja– mišljenjakojećeVambitiodkoristidokrajaživotajerćeVampomoćidaboljepovezujetestvariipojavekoje(naizgledjednasdrugom) nemajuveze. Povezivanjenovogsveć poznatimdovodidostvaranja pojmaiomogućavadanovisadržajlakšepređeudugoročnumemoriju. Akostevizuelnitip, najboljebibilodanovisadržajpovežetesaslikomnakojiVaspodseća, akolakšepamtitezvučnesadržaje, najboljebibilodaodmaterijalanapravitepesmicuilimudodatenekiritam, melodiju. Naposletku, akostesportskiorijentisani, možetezamislitikakobisenovimaterialprimenionasportkojimsebavite…
4. potražite stvari koje se u tekstu ponavljaju. Većina autora ponovi ono što smatra važnim. Na taj način ćete videti na koji način autor misli, a to Vam je od velike važnosti za organizovanje usvojenog znanja. Na ovaj način učite kako da budete psiholog/psihoterapeut/lajf kouč. Učenje nije potpuno ukoliko se ne zapitate ko je osoba koja predaje, koja Vas uči i zašto Vas uči baš na taj način? Prilikom čitanja teksta, Vi upoznajete autora. Kada na čitanje (možda čak prvobitno suvoparnog i dosadnog teksta) gledate na ovaj način, on postaje igra, a Vi otkrivate kakav je to Vaš nastavnik, koja su njegova interesovanja, šta on smatra važnim, da li se Vi lično s njim slažete, kako biste Vi to drugačije prezentovali, a zašto on, ipak, nije. Ovakav prilaz monotono štivo može pretvoriti u zabavu, a Vas, kao učenike, priprema za život.
5. razgovarajte s nekim ko uči slične stvari. U razgovoru Vam se otvaraju nova pitanja, mogućnost ponavljanja i utvrđivanja naučenog i, što je najbitnije, znanje se sistematizuje, jer ga objašnjavate nekom, umesto da ga samo memorišete.

Autor je voditelj škole francuskog i engleskog i praktikant O. L. I. koučinga