Znate li gde su nastale prve novine na svetu i šta je u njima pisalo?

Njihov izdavač bio je Johan Karolus (Johann Carolus), knjigovezac, prodavac knjiga i preduzetnik koji je shvatio da se svet menja, i da se vesti više ne mogu prenositi samo sporim, ručno prepisivanim putem, piše Pero Jovović.

Pre nego što je počeo da štampa novine, Karolus je zarađivao tako što je bogatim trgovcima i političkim krugovima prodavao ručno pisane biltene sa vestima iz Evrope. Te informacije su stizale preko trgovačkih karavana, poštanskih stanica i diplomatskih veza, iz Rima, Beča, Praga, Antverpena.

Problem je bio jednostavan: Potražnja je rasla, a prepisivanje je bilo sporo i skupo. Rešenje je Karolus pronašao u tehnologiji koja je u Strazburu već imala dugu tradiciju – štamparskoj presi.

Godine 1604. kupuje štampariju, a već sledeće godine počinje da objavljuje nedeljni list pod naslovom „Relacija svih znamenitih i vrednih pamćenja događaja“ (Relation aller Fürnemmen und gedenckwürdigen Historien).

To izdanje se danas smatra prvim pravim novinama u modernom smislu: Redovno je izlazilo, donosilo aktuelne političke i društvene vesti i bilo namenjeno širem krugu čitalaca, a ne samo uskom krugu moćnika.

Zanimljivo je da Karolusove novine nisu imale komentare, stavove ni uredničke tekstove. U njima nije bilo „mišljenja“, samo informacije, kratke, precizne vesti iz raznih delova Evrope. Upravo ta suzdržanost i fokus na činjenice danas se često navode kao jedan od prvih koraka ka profesionalnom novinarstvu.

Tiraž je bio skroman po današnjim merilima, procenjuje se na oko 150 do 200 primeraka, ali je zahvaljujući dobro organizovanoj pošti list brzo pronalazio put do čitalaca širom Svetog rimskog carstva.

Iako nijedan primerak iz 1605. godine nije sačuvan, u arhivu grada Strazbura postoji dokument u kojem Karolus od gradskih vlasti traži ekskluzivno pravo na štampanje novina. Upravo taj zapis predstavlja ključni dokaz o godini njihovog nastanka. Najstariji sačuvani primerci potiču iz 1609. godine.

Da se prve novine pojave baš u Strazburu nije bila slučajnost. Grad je još u 15. veku bio jedno od glavnih evropskih središta štamparstva. U njemu je radio i Johan Mentelin, jedan od prvih velikih štampara posle Gutenberga, a Strazbur je decenijama važio za mesto gde se nove ideje brzo pretvaraju u knjige, pamflete i letke.

Danas ta tradicija nije zaboravljena, iako ne postoji muzej posvećen isključivo Karolusu. Istorijski muzej grada Strazbura, smešten u zgradi nekadašnje gradske klanice, daje širi kontekst vremena u kojem su novine nastale – političke tenzije, trgovinu, razvoj pismenosti i urbani život.

Posebno zanimljiv je i Kabinet grafika i crteža, deo gradske muzejske mreže, koji čuva stare mape, ilustracije i štampane prikaze Strazbura iz perioda kada su Karolusove novine kružile gradom. Upravo ti vizuelni tragovi pomažu da se zamisli kako je izgledao svet u kojem je vest prvi put postala roba.

Iako danas u Strazburu nema spomenika Johanu Karolusu, njegov uticaj je svuda oko nas. Ideja da se vesti redovno objavljuju, štampaju i distribuiraju, bez obzira na to ko ih čita, promenila je način na koji društva funkcionišu.

Od male štamparije u Alzasu do globalnih medijskih sistema, put novinarstva počeo je upravo u Strazburu.

Strazbur je i danas jedan od najvažnijih gradova Evrope

Ako su prve novine u Strazburu označile početak javnog informisanja, današnji grad predstavlja njegovu institucionalnu kulminaciju. Nigde u Evropi politika, mediji i ideja javnosti nisu toliko gusto isprepleteni kao ovde.

Pored toga što je ovaj grad simbol pomirenja Francuske i Nemačke posle rata, on je i sedište Evropskog parlamenta, institucije čije se odluke direktno tiču više od 400 miliona ljudi. Ironija je očigledna: Grad u kojem su se prvi put štampale vesti danas je mesto gde se proizvodi politička realnost o kojoj te vesti izveštavaju.

Zanimljivo je da se Strazbur, uprkos toj ulozi, i dalje doživljava kao „tiha“ evropska prestonica. Za razliku od Brisela, ovde nema stalne buke lobista i medijskog pritiska. Parlament zaseda povremeno, grad se vraća svom mirnijem ritmu, a politika ostaje vidljiva, ali ne nametljiva.

Ta dvostruka priroda Strazbura – istorijski grad i savremeni centar moći – deo je njegovog identiteta. Kao i u 17. veku, on i dalje funkcioniše kao mesto posredovanja – između država, jezika, interesa i narativa.