Procenjeno je da u svetu 250 miliona ljudi boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), trenutno je to oboljenje na četvrtom mestu kao uzročnik smrti, a ukoliko se trend nastavi, do 2020. ona će biti na nezavidnom trećem mestu. Trenutno, godišnje oko tri miliona stanovnika sveta tragično završi od posledica HOBP, dok će se taj broj do 2020. povećati na 4,7 miliona. U Srbiji od HOPB boluje između 400.000 i 600.000 ljudi, i to oboljenje je jedan od vodećih uzroka smrti u našoj zemlji.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
HOBP je bolest koja se može sprečiti i lečiti, ali je nažalost još uvek nedovoljno prepoznata, dijagnostikovana i lečena, zbog čega je jako važno raditi na preventivi i edukaciji, rekla je Ljiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, povodom akcije besplatnih spirometrijskih pregleda koje ta zdravstvena ustanova organizuje svake godine.
U Evropi je bolest takođe veoma rasprostranjena, godišnje od nje umre gotovo 300.000 ljudi. Kada je u pitanju Srbija, tačna statistika se ne zna, jer još ne postoji registar obolelih od te bolesti, ali procena je da je taj broj između 400.000 i 500.000. U svakom slučaju, pretpostavlja se da 10 odsto stanovnika Srbije starijih od 40 godina ima HOBP – naglašava Timotijevićeva.
Ona dodaje da je svake godine sve veći broj obolelih koji se javljaju lekaru prvi put kada im se bolest i dijagnostikuje.
U našoj zemlji je dva puta više obolelih među muškarcima. Kada je svet u pitanju, statistika je nešto drugačija. S obzirom da je u razvijenim zemljama veće aerozagađenje, dok je u manje razvijenim među ženama zastupljenija navika pušenja, broj obolelih je izjednačen među polovima – objašnjava Timotijevićeva.
Kako ističe, mnogi ljudi boluju od HOBP a da to i ne znaju. Svoje simptome pripisuju starenju ili pak dugogodišnjem pušenju. Pojedinačno, najznačajniji činilac pojave ove bolesti je pušenje, dok se kao važni navode zagađenost vazduha, izloženost štetnim česticama i gasovima u radnoj sredini, kao i genetska podložnost.
To je bolest koju karakteriše trajno ograničen protok vazduha kroz disajne puteve, udružen sa zapaljenskom reakcijom, kao odgovor na udisanje štetnih činilaca. Pre svega se javlja kod ljudi starijih od 35 godina, kod pušača, kod ljudi koji su profesionalno ali i u životnoj sredini izloženi udisanju štetnih supstanci, kao i kod onih koji imaju genetsku predispoziciju, kao što su deca rođena sa malom telesnom težinom, sklona čestim respiratornim infekcijama – kaže doktorka Timotijević. Ona naglašava da je HOBP bolest starije populacije, te se ne javlja kod dece. Ipak, ukoliko kod deteta postoji sumnja na neku hroničnu respiratornu bolest, dijagnostikovanje će biti usmereno na astmu.
HOBP je bolest koja se ne može izlečiti, ali se može lečiti i usporiti njeno napredovanje. Zbog toga rano dijagnostikovanje i obaveštenost o toj bolesti imaju veliki značaj, ali i prevencija, kroz izbegavanje štetnih faktora i vakcinaciju, ističe Timotijevićeva.
Jedan od najefikasnijih načina dijagnostikovanja HOBP je spirometrija, jednostavan test disanja.
– To je metoda koja je jeftina, bezbolna, bezopasna i daje brzu dijagnozu. Upravo iz tog razloga Gradski zavod svake godine, u sklopu kampanje povodom Svetskog dana HOBP, organizuje besplatne spirometrijske testove i savetovanja za građane u zdravstvenim ustanovama širom zemlje – objašnjava Timotijevićeva i dodaje da su u Srbiji dostupni svi lekovi koji se preporučuju u terapijama pacijenata sa ovom bolešću. „Ostaje na pacijentu da ozbiljno shvati svoju bolest, ne odustaje od terapije, i odlazi na redovne kontrole kod svog lekara“, zaključuje Timotijevićeva.
Ovogodišnja akcija besplatnih spirometrijskih pregleda traje do 20. novembra, a u Beogradu su testiranja mogla da se urade u domovima zdravlja Novi Beograd, Zemun, Zvezdara i Čukarica. Poseban informativni punkt bio je prošle nedelje postavljen i u Tržnom centru Delta siti, gde su sugrađani, osim testiranja, mogli direktno od lekara Gradskog zavoda da saznaju sve u vezi sa ovom bolešću. Podršku organizaciji pulta dala je i britanska farmaceutska kompanija GSK, koja već 40 godina razvija lekove za respiratorne bolesti. Svetski dan HOBP obeležava se sa ciljem da se edukacijom stanovništva zaustavi trend porasta obolelih od te potencijalno smrtonosne bolesti.
Simptomi
– Prvi simptom koji je posledica HOBP je kašalj sa iskašljavanjem, zatim se javlja osećaj teskobe i pritiska u grudima i otežano disanje. Iscrpljenost i malaksalost najpre se javljaju pri aktivnostima a u odmaklim stadijumima prisutni su i dok oboleli miruje. Pacijenti koji boluju od HOBP imaju veoma ograničenu sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, kao što su penjanje uz stepenice ili odlazak na posao. Ukoliko ste pušač, najbolji način da sprečite nastanak HOBP ili zaustavite napredak bolesti je da prestanete da pušite – objašnjava doktorka Timotijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
