Razbijanje kamena

Procenjuje se da se kod oko 15 odsto ljudi u toku prosečnog životnog veka stvara kamen u mokraćnom sistemu, i na ovu pojavu može da utiče više faktora: od genetskih i konstitucionalnih do socioekonomskih.

Zastupljenost ove bolesti varira. Tako je na primer u Nemačkoj ima oko 4,7 odsto stanovništva, u SAD oko 12 odsto dok je u Kuvajtu taj procenat čak 43 odsto. Činjenica da bolest uglavnom utiče na radnu, starosnu grupu iznad 20 godina, najčešće između 40 i 59 godina, predstavlja veliki socioekonomski teret društvu.

U dijagnostici urolitijaze koriste se brojne metode koje su široko dostupne i uglavnom neinvazivne. Na osnovu informacija o karakteristikama kamena (lokalizacija, broj, veličina…) planira se odgovarajuća terapijska strategija.

Postoje različiti tretmani u lečenju ove bolesti: od medikamentnog (lekovima) do hirurškog pristupa, i danas se najčešće koriste metode iz minimalno invazivnog tretmana i to: shock wave lithotripsy(SWL), ureterorenoskopija (URS), perkutana nefrolitolapaksija(PCNL) i laparoskopska hirurgija.

Ureterorenoskopija je endourološka procedura kojom se kroz prirodne otvore (bez hirurškog reza) direktno pristupa kamenu i vizuelnom kontrolom omogućava, uz korišćenje izvora energije, dezintegracija kamena. Za fragmentiranje(razbijanje) se koriste različiti izvori energije: pneumatska, laserska, ultrazvučna i elektrokinetička litoripsija. Instrumenti za izvođenje ove intervencije mogu biti semirigidni (za kamen u ureteru) i fleksibilni (za kamen u bubregu). Najbolji rezultati postižu se kod kamena veličine od 5-15 mm. Ova procedura se uspešno izvodi u KBC „Dragiša Mišović – Dedinje“.

Ureterorenoskopija se najčešće izvodi kao jednodnevna ambulantna procedura, u regionalnoj ili opštoj anesteziji uz kratkotrajnu primenu antibiotske terapije. Ovim postupkom se u visokom procentu postiže rešavanje kalkuloze uz minimalne komplikacije nakon koje se pacijenti brzo oporavljaju i vraćaju svakodnevnim aktivnostima. Nakon izvedene procedure, kod nekih pacijenata se plasira ureteralna sonda (stent), koja ostaje, u zavisnosti od slučaja, od 24 sata do mesec dana.

Atraktivnost ove metode jeste i u činjenici da se može primeniti i u akutnim (hitnim) stanjima obostrane kalkuloze uretera. Može se bezbedno raditi i trudnicama, deci kao i gojaznim ljudima. Trajanje ove procedure određuje pre svega veština i iskustvo hirurga koji je izvodi, potom pozicija, veličina i broj kalkulusa, i može trajati od nekoliko minuta do jednog sata.

Danas je ureterorenoskopija metoda izbora za rešavanje ovog problema sa visokim procentom uspeha koji se kreće od 74 do 100 odsto. Uspešno je već dugi niz godina izvodi iskusan tim lekara KBC „Dragiša Mišović – Dedinje“. Primenom ove metode ispunjava se osnovni hirurški princip koji podrazumeva postizanje izlečenja uz minimalne rizike i komplikacije.