Rešena višedecenijska misterija: Šta se zapravo nalazi u srcu Zemlje

Kako je zapravo nastalo jezgro Zemlje i zašto je baš takvo kakvo jeste? Najnovija istraživanja tima naučnika iz Engleske pružaju iznenađujuće odgovore – a u središtu otkrića nalazi se element bez kojeg nema života: ugljenik.

Danas znamo da je unutrašnje jezgro čvrsta, gvozdena masa koja se stalno širi kako se spoljašnji, tečni sloj oko njega polako hladi i očvršćava. Međutim, kako je taj proces uopšte započeo, dugo je ostajalo nerazjašnjeno. Da bi došlo do formiranja kristala, nije dovoljna samo niska temperatura, već i tačan hemijski sastav, sličan kapljicama koje se u oblacima pretvaraju u ledene kristale.

Da je hlađenje jezgra bilo drugačije, Zemlja bi danas imala potpuno drugačiju unutrašnju strukturu – možda čak i bez magnetnog polja koje nas štiti od sunčevog zračenja. Prema novim modelima, jezgro se hladilo postepeno, na oko 250 °C ispod tačke topljenja, a ne naglo, kao što su starije teorije pretpostavljale, piše Nova.

Studija objavljena u časopisu Nature Communications, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Oksfordu, Lidsu i Univerzitetskog koledža u Londonu, pokazuje da elementi poput silicijuma, sumpora, kiseonika i posebno ugljenika imaju presudnu ulogu u tom procesu. Dok silicijum i sumpor zapravo usporavaju kristalizaciju, ugljenik ubrzava formiranje čvrstog jezgra, što znači da ga u njegovom sastavu ima mnogo više nego što se do sada mislilo.

Korišćenjem naprednih kompjuterskih simulacija sa čak 100.000 atoma, naučnici su pratili kako se mali kristalni klasteri formiraju u ekstremnim uslovima pritiska i temperature kakvi vladaju u unutrašnjosti planete. Rezultati su pokazali da, ako je oko 3,8 odsto jezgra sačinjeno od ugljenika, proces smrzavanja može da počne pri temperaturi od oko 266 °C ispod tačke topljenja – što najbolje objašnjava današnju veličinu i stabilnost jezgra.

Drugim rečima, bez ugljenika unutrašnje jezgro kakvo poznajemo možda uopšte ne bi postojalo. To takođe znači da ovaj element, koji je temelj života na površini Zemlje, igra jednako važnu ulogu i duboko u njenoj unutrašnjosti.

Otkriće otvara vrata novim istraživanjima – od toga zašto jezgro nije gušće i masivnije, do toga kako će se njegova evolucija odraziti na dugoročnu budućnost Zemljinog magnetnog polja. Naučnici veruju da će upravo ugljenik biti ključ za rešavanje ovih nedoumica.