Reumatska groznica nastaje nakon nelečene ili nepravilno lečene infekcije gornjih disajnih puteva, najčešće krajnika, izazvane ß-hemolitičnim streptokokama iz grupe A. Kao predisponirajući faktori navode se naslednost i konstitucija, loši uslovi života i rada (vlaga, zagušljivost, prenatrpanost, blizak kontakt), sezonska pojava (rano proleće i kasna jesen), životno doba (školsko doba). Glavni simptomi bolesti se ispoljavaju na zglobovima i srcu, a ređe na nervnom sistemu i koži. Reumatska groznica počinje par nedelja posle zapaljenja grla (infekcije streptokokama).
Najpre se javlja povišena telesna temperatura, zamor, malaksalost, gubitak težine, glavobolja i bolovi u zglobovima. Prvo bivaju zahvaćeni veći zglobovi, pri čemu bolovi prelaze sa jednog zgloba na drugi. Pored bola karakteristični su i ostali znaci upale: ograničena pokretljivost, lokalno crvenilo, toplota i otok.
Promene na srcu su česte kod ove bolesti. Može se javiti zapaljenje srčanog mišića praćeno ubrzanim srčanim radom, aritmijama, kao i oštećenje drugih struktura srca, npr. srčanih zalistaka ili srčane maramice. U najtežim slučajevima upale srca, može doći do naglog slabljenja srčanog mišića. Ovo stanje se prepoznaje po kašlju, bolu u grudima, gušenju, ubrzanom pulsu i disanju. To je ozbiljno stanje koje može da ugrozi život bolesnika i zahteva brzo lečenje.
Najčešće promene na koži su marginalni eritem i potkožni noduli. Kod marginalnog eritema promene su u vidu kružnih fleka, čija je periferija crvene boje, a centar bele. Potkožni noduli nisu česti, izuzev u dečijem dobu. Možemo ih naći nekoliko ili više, obično su mali (2 cm ili manje u prečniku), čvrsti, bezbolni, a pripojeni su fasciji ili tetivama na zglobnim ispupčenjima kao npr. na laktu, šaci itd.
Na centralnom nervnom sistemu mogu se javiti znaci horeje minor, češće kod devojčica, u vidu nevoljnih pokreta ruku, lica, nervoze, nesanice. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, laboratorijske analize – sedimentacija je ubrzana, povećan je broj belih krvnih zrnaca i povećana je koncentracija fibrinogena. U serumu se nalaze antitela (povećan je ASO titar).
U terapiji se koriste antibiotici (penicilin) i neki antiinflamatorni lekovi. Posle preležane reumatske groznice bitna je profilaksa, takođe antibioticima. Sekundarna zaštita je obavezna za sve bolesnike koji su imali reumatsku groznicu, bez obzira na težinu kliničke slike. Većina lekara se slaže da zaštita antibioticima treba da traje najmanje pet godina ili do 18. godine života. Ako je upalom bio zahvaćen srčani mišić preporuka je da zaštita traje do 40. godine života.
Svim bolesnicima koji imaju oštećenje srčanih zalistaka, ukoliko se povrgavaju stomatološkim ili drugim hirurškim intervencijama, preporučuje se antibiotska zaštita.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
