Ruma

Na novopostavljenom obelisku, u centru kompleksa piše: „Ovde počivaju vojnici pravoslavne vere koji su poginuli u Prvom svetskom ratu 1914.-15. godine“.

Tu je  svoj konačni mir našlo 55 srpskih i drugih vojnika pravoslavne vere koji su preminuli u prve dve godine ratovanja od posledica ranjavanja tokom sukoba između srpske i autrougarske vojske – sledi ispisano 41 poznato ime, ali na rumskom groblju počiva već jedan vek i 14 vojnika čiji identitet nikada nije utvrđen.

Pomislim, kako su ih  njihove majke, sestre, žene i očevi čekali da se vrate iz rata, a potom bezuspešno za njima tragali, dok  oni, eto, svo vreme leže tu, na groblju u Rumi i na pamet mi padaju oni poznati Miljkovićevi stihovi „…treba obećati izgubljenom imenu nečije lice na pesku“…

Na ovom delu Gradskog groblja –  koje se tada zvalo Srpsko nove groblje -poginuli vojnici su počeli da se sahranjuju od septembra 1914. godine, po završetku bitke na Legetu,  i bilo je jedino uređeno vojničko pravoslavno groblje koje je nastalo tokom Prvog svetskog rata.

Posle rata, zahvaljujući dobrovoljnim prilozima   155 uglednih i imućnih Rumljana ovo vojničko groblje je potpuno sređeno i osveštano 1921.godine, da bi tokom Drugog svetskog rata bilo gotovo potpuno razrušeno.

Po okončanju i ovog velikog ratnog sukoba, vojničko groblje se postepeno uređuje, a izgled kakav je imalo doskora dobilo je 1988. godine, na inicijativu SUB NOR-a Ruma.

Zadržana su ranija grobna mesta, kao i staze, a postavljeno je tada i centralno spomen obeležje od crnog mermera u obliku kocke.

omir Milošević, predsednik OO SUB NOR-a ali i Udruženja potomaka učesnika Prvog svetskog rata kaže da im je davnašnja želja bila da ovom Srpskom vojničkom groblju / za koje mnogi Rumljani i ne znaju da postoji/ vrate stari izgled, ali je nedostatak finansija bio nepremostiv.

Prošle godine je formirana, na nivou Republike, Komisija za obnovu i unepređenje srpskih vojničkih grobalja u zemlji i inostranstvu iz Prvog svetskog rata, dakle u godini obeležavanja veka od početka rata.

 – SUB NOR Ruma je predložio da se uredi ovo vojničko groblje, poslali smo dopis Komisiji, a naš zahtev za sredstva je prihvaćen. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici je sačinio projekat obnove groblja i predračun i sve to je koštalo oko tri miliona dinara – priča Momir Milošević.

Srpsko vojničko groblje dobilo je svoj prvobitni oblik iz 1921. godine, ali je ostalo da se postave krstovi na sva grobna mesta, a plan je i da se na ulazu u Gradsko groblje postavi tabla koja bi informisala da se u jednom njegovom delu nalazi i deo gde su sahranjeni srpski vojnici iz Velikog rata.

U okviru ovog zaokruženog  kompleksa nalazi se i grob ruske medicinske sestre koja je učestvovala u Prvom svetskom ratu i negovala srpske vojnike – njeno ime je Natalija Bernjikova.

Natalija je, po okončanju rata,  ostala da živi u Rumi u kojoj je i umrla 1921. godine.

U planu je da se, u okviru okončanja radova na kompletnoj rekonstrukciji Srpskog vojničkog groblja uredi i njen spomenik koji su joj, između dva rata, podigli zahvalni Rumljani.

Da bi se ovaj spomenički kompleks u kojem su sahranjeni poginuli srpski vojnici što više približio Rumljanima, SUB NOR je krajem prošle godine, uz finansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, štampao monografiju o tome kako je nastajalo ovo srpsko vojničko groblje.