Više od dekoracije: Ova biljka uklapa se u svaki prostor, prečišćava vazduh, ali donosi i određeni rizik

Njeni uspravni, snažni, listovi poput mača, dostupni u desetinama oblika i boja, kao i neverovatna izdržljivost, učinili su je jednom od najrasprostranjenijih sobnih biljaka na svetu.

Međutim, iza njenog jednostavnog i skulpturalnog izgleda kriju se iznenađujuće mogućnosti i bogata istorija, što je čini mnogo korisnijom biljkom od puke dekoracije, piše Let Plant.

Skoro neuništiva kraljica enterijera

Glavni razlog njene popularnosti leži u njenoj izuzetnoj prilagodljivosti i otpornosti. Sanseverija, koja je nedavno botanički reklasifikovana i sada pripada rodu Dracaena, potiče iz surovih, suvih uslova zapadne Afrike, prenosi Net.hr.

Upravo ju je to okruženje naučilo da preživi tamo gde bi mnoge druge biljke uvenule. Podnosi širok spektar svetlosnih uslova, od jakog indirektnog svetla koje podstiče brži rast i izraženije boje, pa sve do tamnijih uglova sobe gde će njen rast biti gotovo neprimetan, ali će ipak opstati.

Zbog svoje skromnosti i vertikalnog, arhitektonskog izgleda, postao je omiljeni izbor za moderne enterijere. Njegove čiste linije savršeno dopunjuju minimalistički dizajn, dok njegov egzotični izgled unosi dašak prirode u svaki prostor.

Postoji više od 70 vrsta, od klasične Sansevieria trifasciata „Laurentii“ sa žutim ivicama, preko elegantne srebrnozelene „mesečine“, do jedinstvene Sansevieria cylindrica čiji listovi podsećaju na koplja. Ova svestranost joj omogućava da se uklopi u bilo koji stil, a kako raste, ne zauzima mnogo dragocenog prostora na podu.

Tihi prečišćivač vazduha koji radi noću

Ono što izdvaja sanseveriju od većine sobnih biljaka je njena skrivena moć prečišćavanja vazduha.

Još davne 1989. godine, čuvena NASA-ina studija o čistom vazduhu pokazala je da ova biljka efikasno uklanja štetne toksine iz vazduha. Među njima su formaldehid, koji isparava iz nameštaja od iverice, tepiha i lepka, benzen, prisutan u plastici, deterdžentima i cigaretnom dimu, kao i ksilen i trihloretilen, koji se često nalaze u bojama, lakovima i sredstvima za čišćenje.

Njena najzanimljivija karakteristika je poseban mehanizam fotosinteze poznat kao CAM (Crassulacean Acid Metabolism). Pošto je prilagođena sušnim staništima, sanseverija drži pore zatvorenim tokom dana kako bi sprečila gubitak vode.

Noću, kada je vazduh hladniji i vlažniji, ona ih otvara kako bi apsorbovala ugljen-dioksid i oslobodila kiseonik. Upravo ta sposobnost da „diše noću“ čini je idealnim saveznikom u spavaćoj sobi, gde aktivno doprinosi obogaćivanju vazduha kiseonikom tokom noći i stvara zdravije okruženje za bolji san.

Održavanje sanseverije

Održavanje svekrvinog jezika toliko je jednostavno da je postao sinonim za biljku koju je „nemoguće ubiti“. Ipak, postoji jedna stvar koja joj sigurno može nauditi, a to je previše vode. Njen najveći neprijatelj je truljenje korena izazvano preteranim zalivanjem i zemljom koja zadržava vlagu.

Zlatno pravilo je da se zemlja potpuno osuši između dva zalivanja. To možete proveriti tako što ćete gurnuti prst nekoliko centimetara u supstrat.

Zimi, kada biljka miruje, dovoljno je zalivanje jednom mesečno ili čak ređe. Najbolje uspeva u dobro dreniranom zemljištu, poput mešavine za kaktuse i sukulente, a ne zahteva ni često prihranjivanje – dovoljno je dodati blago đubrivo jednom ili dva puta tokom proleća i leta.

Na šta treba pripaziti?

Iako je izuzetno korisna, važno je znati da je sanseverija blago otrovna ako se progutaju njeni delovi. Sadrži saponine, gorka jedinjenja koja služe kao prirodna odbrana od životinja.

Kod kućnih ljubimaca i male dece mogu izazvati probavne tegobe poput mučnine, povraćanja, pojačanog lučenja pljuvačke i dijareje.

Srećom, zbog neprijatnog ukusa retko dolazi do unošenja veće količine, pa su teški slučajevi trovanja izuzetno retki. Ipak, iz predostrožnosti je preporučljivo držati biljku van domašaja radoznalih ljubimaca i dece.