Porast broja malignih oboljenja dojke skrenuo je pažnju javnosti na dijagnostičke metode u otkrivanju bolesti. U fokusu je mamografija – dijagnostička metoda za otkrivanje bolesti dojke koja koristi vrlo niske doze rendgen (x) zraka. Pregled izvodi obučen radiološki tehničar, a snimaju se obe dojke iz dva pravca.
Pregled najčešće traje desetak minuta. Tehničar mora dobro da postavi svaku dojku pri snimanju, što nije uvek lako, stoga je potrebno obostrano razumevanje, saradnja, i opuštenost svake žene pri snimanju. Snimanja se obavljaju uz poštovanje svake ličnosti. S obzirom da svaka žena ima čitav niz pitanja i nedoumica, vrlo je bitan razgovor i pregled dojki pre mamografskog snimanja.
1. Da li u ranom otkrivanju tumora, za mamografiju postoji adekvatna zamena?
Ne postoji. To nisu ni ultrazvuk, niti magnetna rezonanca. Dojke se sa godinama menjaju, masno tkivo zamenjuje žlezdano i samo mamografski takve dojke postaju bolje vidljive u cilju razlikovanja tumora. Najveća prednost mamografije je u otkrivanju prvih znakova skrivene bolesti u vidu mikrokalcifikacija. Praksa u KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“ je da radiolog obavezno mamografski pregled dopuni ciljanim ultrazvučnim pregledom pri čemu koristimo i najmodernije ultrazvučne tehnike, kao što su majkropjur i elastografija. Svaka žena mora znati da se mamografija ne radi samo jedanput već je prednost mamografskog snimanja u praćenju, najčešće na godinu ili dve.
2. Da li je pregled bolan?
Tehničari se trude da pregled izvedu što brže, pažljivije i bezbolnije. Može biti neprijatna samo kompresija (pritisak) na dojku pri snimanju. To kratko traje (desetak sekundi) i dojka se mora svesti na što tanji presek da se bolje snimi. Novi aparati imaju tzv. mekšu kompresiju.
3. Da li pregled mora da se obavi?
Mora, jer je od neprocenjivog značaja, a uskoro će biti i zakonska obaveza, u cilju zaštite sopstvenog zdravlja. Misija svih zaposlenih u našoj ustanovi je briga o pacijentima uz korišćenje savremenih zdravstvenih tehnologija u skladu sa standardima kvalitetne i bezbedne zdravstvene zaštite.
4. Koliko je mamografija korisna, a koliko štetna?
Direktna korist je u smanjenju smrtnosti zbog, ali je veća korist u dužem preživljavanju, jer se tumor otkriva u ranoj fazi.
5. Kolika je šteta od izlaganja zračenju?
Pri mamografskom snimanju žena primi dva puta manju dozu nego pri običnom snimanju pluća, dvadeset puta manju dozu nego pri snimanju pluća skenerom. Snimke očitava radiolog.
Služba za radiologiiju KBC „Dr Dragiša Mišović Dedinje“ je nakon požara 24.10.2009. izmeštena iz glavne bolničke zgrade i osim skenera koji nije mobilan, nastavila je da radi nesmanjenim kapacitetom. Prva smo i jedina ustanova tercijarnog nivoa u Srbiji, koja je od Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova dobila dokaz – licencu, da sprovodi kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu zaštitu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
