Šid: U poseti "Ilijanumu"

Šid je grad koga ljubitelji umetnosti uglavnom vezuju za našeg poznatog i tragično nastradalog slikara Savu Šumanovića i razlog posete je bio da obiđemo njegovu galeriju i rodnu kuću. Međutim, za većinu iz naše male grupe grad je krio jedno uzbudljivo iznenađenje. Usput smo čuli priču o drugom šidskom slikaru neobične sudbine čiji se muzej nalazi odmah do galerije Save Šumanovića. Dva školska druga danas deli samo jedan zid ali veoma različite životne i umetničke sudbine – kako je rekla istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, naš vodič. Naime, u Šidu postoji Muzej naivne umetnosti – „Ilijanum“ u kome je smešten legat šidskog naivnog slikara Ilije Bašičevića Bosilja (1895-1972). Muzej se posle nekoliko seoba smestio u kuću u ulici Svetog Save br.5, tj. u Vinterštajnovu kuću, kako je stari Šiđani zovu. Sama kuća odmah privlači pažnju jer je fasada iscrtana letećim životinjama i drugim bićima u Bosiljevom stilu.

Čeka nas lepo uređen mali muzej sa nekoliko soba, holom sa prodavnicom kataloga i reprodukcija, skromnom izložbom o samom slikaru i lepo uređeno dvorište. Ulaskom u prvu sobu zakoračujemo u čudesno maštovit svet, svet velikih platna jarkih boja koje rezonuju i trenutno deluju na gledaoca. To je nadrealni svet bez perspektive ali živahne dinamike i autentičnosti doživljaja paora koji je počeo da slika u svojoj 62 godini po sugestiji sina istoričara umetnosti. Ilija slika leteće jahaće Apokalipse različitih veličina na konjima sa glavama okrenutim u suprotnim pravcima; velikog „Apokaliptičnog petla“ jarkih boja na žućkasto zlatnoj pozadini koji najavljuje i čeka kraj sveta dok dvolični „Mudraci sa Istoka“ uporno jašu na neobičnim životinjama, a veliki Mojsije sa glavom petla razdvaja Crveno more dok dvoglavi diskretno nakićeni paun gleda i levo i desno u isto vreme. „Bačinački brest“ (ulje na lesonitu, 123×83) svojim kontrastom beličaste pozadine, pune nadrealnih ptica, bića i životinja koje okružuju gole grane drveta oko koga se uvija zmija i tamno plavog rama toliko pleni svojom maštom i snagom ekspresije da skoro svi iz grupe kupujemo baš tu reprodukciju. Biblijski motivi Apokalipse, pauni, golubovi, sveci, ličnosti iz naše srednjovekovne istorije se smenjuju na zidovima ove nekad bogate građanske kuće.

Ilijino nadrealno slikarstvo se po temama veoma razlikuje od naivnog slikarstva iz drugih delova ex Jugoslave. On je za života mnogo izlagao u zemlji i inostranstvu i postao poznat kod nas i u svetu. Mada je u jednoj bizarnoj epizode naše istorije umetnosti morao da slika pred komisijom da bi dokazao da je on autor svojih slika a ne njegov sin. Čuli smo da mnogi strani turisti dolaze u Šid baš da bi posetili njegov muzej pa usput kad čuju za Savu Šumanovića posete i njegov.

Pune duše i nadahnuti Ilijinom maštom odmaramo se u kafiću sa pogledom na park. Malo kasnije nebo se naoblačilo a mi smo krenuli ka Savi Šumanoviću. U Beogradu saznajem da je Ilijin sin bio Dimitrije Bašičević Mangelos. Ali to je druga priča.