– Povišena temperatura je znak bolesti. Pravilan odnos prema povišenoj temperaturi pomoći će da se taj znak bolje koristi u dijagnozi, praćenju toka i efekata lečenja bolesti koja je dovela do febrilnosti. Naučna saznanja govore da treba menjati rasprostranjen agresivan tretman povišene temperature i smanjiti upotrebu antipiretika – ističe dr Bojana Cokić, pedijatar u Zdravstvenom centru Zaječar.
Ona podseća da je telesna temperatura promenljiva tokom dana: najniže vrednosti beleže se rano ujutru, između četiri i šest časova, a najviše uveče između 18 i 20 sati. Centar za termoregulaciju se nalazi u mozgu (hipotalamus) i njegova osnovna uloga je da održi stalnost temperature od 36,1-37,2°C. Termoregulacioni centri u novorođenčadi, odojčadi i male dece su nedovoljno razvijeni, pa previše odeće ili pretopla soba dovode do porasta telesne temperature.
– Visoka temperatura pomaže detetu da se bori sa bolestima. Dete koje ima virusnu ili neku drugu infekciju često ima visoku temperature, višu od 38 stepeni C. Često mališani imaju temperaturu dan posle primene Di-Te-Per vakcine ili sedam do deset posle MMR vakcine. Visoka temperatura znači da je telesna temperatura viša od normalne – ističe dr Cokić.
Prema nenim rečima, u našoj sredini postoji veliki strah od povišene temperature, kao i zdravstvena neprosvećenost roditelja.
– Antipiretici (lekovi za snižavanje temperature) se mogu dobiti i bez recepta, pa je njihova primena nekada neracionalna i velika opasnost za decu – ističe dr Cokić i podseća da povišena temperatura može biti prijatelj, a antipiretik neracionalno primenjen – neprijatelj detetu.
Merenje tri minuta
Temperatura potiče od grčke reči „termo“ (toplota) ili latinske reči „foveo“ ( toplota). Febrilnost je stanje u kome organizam ima povišenu temperaturu preko 37,8 do 38,2°C. Visoka febrilnost označava temperaturu preko 39°C, a hiperpireksija je temperatura viša od 41°C. Temperatura se meri tri minuta, pre obroka, u deteta koje je prethodno mirovalo. U toku dana meriti temperaturu 2-3 puta.
Lečenje
1. HIDRACIJA – ako dete nije dehidrisano, regulaciju unosa tečnosti u visoko febrilnog deteta treba ostaviti njemu samom. Dete treba često nuditi, ali ga ne prisiljavati da uzima tečnost.
2. DIJETA – febrilno dete je slabog apetita i ne treba ga prisiljavati da jede. Gubitak apetita obično traje 3-4 dana i nije alarmantan znak. poželjno je davati hranu bogatu ugljenim hidratima (prepečen hleb, zaslađene napitke, voće). Lekari sa engleskog područja preporučuju sladoled.
3. ODEVANJE – prilagoditi detetovom osećaju udobnosti. Što manje odeće da bi se odavanje toplote sa kože nesmetano odvijalo. Pretopljavanje febrilnog deteta može lako dovesti do hipertermije.
4. FIZIČKA AKTIVNOST – dete treba da miruje zato što prevelika aktivnost pojačava stvaranje toplote.
5. SNIŽAVANJE TEMPERATURE – primenom lekova i fizičkim metodama.
Lekovi za snižavanje temperature u dece su febricet i u većeg deteta brufen. Ovi lekovi se primenjuju se u dece sa temperaturom preko 38,5°C. Ne treba nastojati da se temperatura snizi ispod 37°C.
Fizičke metode su kupanje deteta u mlakoj vodi. „Frikcije“ (trljanje) alkoholom i ledenom vodom se ne preporučuju jer dovode do periferne vazokonstrikcije (sužavanje krvnih sudova) koja ometa odavanje toplote. Osim što su neprijatni, mogu dovesti do kolapsa u male dece. Fizičke metode je najbolje primeniti oko pola sata posle antipiretika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
