Zašto Skandinavci zimi ostavljaju bebe da spavaju napolju – i šta o tome kaže nauka

Zašto skandinavske bebe spavaju na hladnoći

Iako može delovati kao etnografski kuriozitet, ova uobičajena praksa ima stogodišnju tradiciju i zapravo je bila predmet naučnih istraživanja.

Jedno od najopsežnijih istraživanja ovog fenomena sprovela je finska naučnica Marjo Turula u okviru svoje doktorske disertacije na Univerzitetu u Ouluu. Cilj njenog rada bio je da razume i opiše praksu dece koja spavaju napolju u kontekstu dugih i hladnih zimskih dana severne Finske, kao i da istraži kako takvo spavanje utiče na fizičke parametre deteta kao što su temperatura kože i trajanje sna.

Šta je studija otkrila

Studija, koja je koristila kombinaciju metoda – anketiranje roditelja, merenje telesne temperature beba i posmatranje uslova okoline – otkrila je da je ova praksa široko rasprostranjena među porodicama sa decom mlađom od dve godine. Roditelji su izjavili da spavaju napolju svaki dan, često jednom dnevno, i u različitim vremenskim uslovima.

Prema zaključcima studije, ova praksa nije samo „neobična navika“ već kulturno ukorenjena rutina, prihvaćena i prenošena sa generacije na generaciju. Roditelji uopšte ne doživljavaju dremanje napolju kao izuzetak, već kao nešto normalno i često korisno za dnevni ritam porodice, prenosi N1.hr.

Studija ističe da su ključni faktori za bezbedno spavanje napolju odgovarajuća odeća, nadzor odraslih i prilagođavanje uslovima okoline. Autori ističu da su zabeležene i situacije u kojima su deca imala crvene obraze ili hladne delove tela, što nas podseća da praksa zahteva odgovorno ponašanje i pažnju posvećenu bezbednosnim aspektima.

Istraživač iz Oulua savetuje da vreme koje malo dete provodi napolju treba ograničiti na tri sata. Tokom dnevnog sna, dete treba redovno proveravati, piše YLE.

Postoje rizici

Zabrinutost zbog rizika je pojačana nakon smrti malog deteta u vrtiću u Pihajokiju početkom aprila.

Odbor za istragu nesreća saopštio je da je dete izvedeno napolje na dremku u kolicima i da stanje deteta nije proveravano tokom dremke, niti je u tom trenutku bilo drugih ljudi napolju. Vaspitačica je pronašla dete bez života u kolicima oko tri sata nakon što je dete uspavano. Uzrok smrti malog deteta koje je preminulo u Pihajokiju nije objavljen.

Marjo Turula, vodeća stručnjakinja za obrazovanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ouluu, istražila je stavove roditelja prema deci koja spavaju napolju tokom zime. Nije se osvrnula na slučaj Pihajoki, već na spavanje u kolicima uopšte, na osnovu svog istraživanja i sopstvenih zapažanja.

Turula kaže da je spavanje napolju vekovna praksa brige o deci u Finskoj. Prema njenim rečima, spavanje u kolicima je i dalje uobičajeno i roditelji i danas stavljaju decu da spavaju napolju. Naravno, postoje individualne razlike i odstupanja.

„Da nije bilo dobrih iskustava i da se to ne smatra zdravim za dete, ova tradicija bi verovatno odavno izumrla. Drugim rečima, stavljanje i spavanje u kolicima je ovde i dalje prisutno“, kaže Turula, kako prenosi YLE.

Često, deca koja spavaju napolju u kolicima imaju skoro tri puta duže periode spavanja od dece koja spavaju unutra.

„Međutim, treba imati na umu da spavanje napolju može biti ograničeno na tri sata. Ne bi bilo preporučljivo da dete spava napolju duže od tri sata“, naglašava on.

Stanje deteta treba periodično proveravati

Na primer, bebi alarm se može instalirati u kolicima za plač, ali je i dalje potreban nadzor odraslih. Preporučljivo je periodično prići i proveriti stanje deteta kako bi se utvrdilo da li je sve u redu.

Prema Turuli, tradicionalno je bio običaj proveravati vrat deteta kako bi se procenilo da li su uslovi pogodni. Međutim, to nije toliko pouzdano kao, na primer, provera ruku.

Odeća i oprema su se značajno razvili tokom decenija. Danas se okruženje mora uzeti u obzir na drugačiji način. Prema Turuli, roditelji uglavnom veoma dobro znaju gde i kako da obezbede mirno i bezbedno mesto za spavanje napolju.