„Spektakularne“ skrivene strukture otkrivene duboko ispod Antarktika

Zahvaljujući novim visokorezolutnim batimetrijskim podacima, naučnici sa Univerzitetskog koledža u Korku (Irska) i Univerziteta u Barseloni (Španija) uspeli su da lociraju skrivene kanjone. Antarktik ih je pun. Svoja otkrića objavili su u časopisu Marine Geology.

Šta kažu stručnjaci

„Neki od podvodnih kanjona koje smo analizirali dostižu dubine od preko 4.000 metara,“ rekao je David Amblàs sa Katedre za geonauke mora na Fakultetu za nauke o Zemlji, Univerzitet u Barseloni.

„Najimpresivniji su na istoku Antaktika, to su složeni, razgranati kanjonski sistemi. Oni često počinju sa više kanjonskih kraka, a zatim se spajaju u jedan glavni kanal koji se spušta u duboki okean, prelazeći oštre i strme nagibe kontinentalnog ruba.“

Rikardo Arosio iz istraživačke grupe za geonauke mora na Univerzitetskom koledžu u Korku dodao je:
„Zahvaljujući visokoj rezoluciji nove batimetrijske baze podataka — 500 metara po pikselu, u poređenju sa 1–2 kilometra po pikselu kod ranijih mapa — mogli smo pouzdanije da primenimo poluautomatizovane tehnike za identifikaciju, profilisanje i analizu podvodnih kanjona.“

Naučnici su takođe razvili GIS softverski skript koji im omogućava „da u samo nekoliko klikova izračunaju širok spektar morfometrijskih parametara specifičnih za kanjone“.

Kako izgledaju ovi kanjoni?

Kanjoni se razlikuju u zavisnosti od dela kontinenta.

Na istoku imaju složeniji i razgranatiji oblik, i često fotmiraju slovo U. Na zapadu su  kraći, strmiji i prepoznatljivi po V-profilu.

Zbog toga istraživači smatraju da je ledeni pokrivač na istoku stariji od onog na zapadu.

Zašto je ovo istraživanje važno

Antarktik poznajemo kao ledeni kontinent, ali ispod leda se krije stenoviti teren sa kanjonima i planinskim vrhovima.

Istraživanje podvodnih kanjona je značajno jer oni utiču na okeansku cirkulaciju, prenose sedimente i hranljive materije, povezuju pliće i dublje vode i stvaraju staništa bogata biodiverzitetom.

Do sada je globalno identifikovano preko 10.000 podvodnih kanjona, ali se pretpostavlja da je taj broj mnogo veći, jer je tek 27% Zemljinog morskog dna visoko kvalitetno mapirano.

„Zato moramo nastaviti sa prikupljanjem visokorezolutnih batimetrijskih podataka u neistraženim oblastima, što će sigurno otkriti nove kanjone, prikupljati podatke i na terenu i putem daljinskih senzora, kao i stalno unapređivati klimatske modele da bi se bolje predstavili ovi procesi i povećala pouzdanost projekcija uticaja klimatskih promena,“ zaključili su autori.