Šta je lorazepam? U seriji „Beli lotos“ ove tablete piju se „na svoju ruku“

U brojnim scenama serije, Viktorija uzima lorazepam, lek za anksioznost, kombinovan sa vinom za vreme večere. Ubrzo nakon toga, postaje vidljiva zastrašujuća kombinacija razdražljivosti i pospanosti.

„Nemate dovoljno lorazepama da izdržite nedelju dana u velnes centru?“, ironično komentariše njena ćerka Pajper.

Šta je lorazepam i zašto je opasan?

Beli lotos nije jedini primer predoziranja lorazepamom. Nova serija The Pitt, smeštena u bolnicu za hitne slučajeve, bavi se lekom librijum, koji je takođe iz grupe benzodiazepina. Međutim, stručnjaci upozoravaju da nisu samo fikcija – lekovi kao što su lorazepam i hlordiazepoksid poznati su po svom velikom potencijalu za zavisnost, a simptomi povlačenja mogu biti ozbiljni, pa čak i fatalni.

„Zloupotreba benzodiazepina nije retka u stvarnom životu. Istraživanja su poslednjih godina pokazala da je problem mnogo ozbiljniji nego što su lekari ranije pretpostavljali“, kaže dr Ijan K. Nil za Njujork Tajms, a prenosi tportal.hr.

Benzodiazepini, poznati i kao „benzos“ ili „sedativi“, koriste se za lečenje anksioznosti, napada panike i nesanice, ali i za odvikavanje od alkohola. Najpoznatiji su: lorazepam (Ativan), diazepam (Valium), klonazepam (Klonopin) i alprazolam (Ksanaks).

Za razliku od antidepresiva, koji počinju da deluju tek nakon nekoliko nedelja, benzodiazepini imaju brzi efekat, što ih čini privlačnim za one koji žele brzo olakšanje u stresnim situacijama – poput letenja. Međutim, kako objašnjava dr Ljudmila De Faria iz Američkog udruženja psihijatara, već nakon nekoliko nedelja upotrebe razvija se tolerancija, čak i kod onih koji uzimaju lekove prema uputstvima lekara.

Problemi nastaju i zbog činjenice da neki lekovi, kao što su diazepam i klonazepam, duže ostaju u telu, dok drugi, poput alprazolama, brže razlažu.

„Ljudi to često ne znaju. Tako da uzimaju više doza, ne shvatajući da se lek nakuplja, a rezultat je da izgledaju kao da su popili nekoliko pića“, kađe De Faria.

Zvuči gotovo zloslutno da je u SAD-u 2019. godine izdato oko 92 miliona recepata za benzodiazepine, pri čemu su najčešći korisnici osobe između 50 i 64 godine. Zbog sve veće zloupotrebe, FDA je 2020. godine izmenila uputstva za ove lekove, dodajući upozorenja o riziku od fizičke zavisnosti, sindroma povlačenja i zloupotrebe.

„Ali čak i kada lekari upozore na ove rizike, to često ostaje apstraktna informacija za pacijente – sve dok sami ne iskuse posledice“, kaže dr Nil.

Kombinacije sa alkoholom i drugim lekovima mogu biti fatalne

Dodatni problem predstavlja što mnogi pacijenti uzimaju više lekova istovremeno. Kombinovanje benzodiazepina sa drugim sedativima, poput tableta za spavanje ili antihistaminika (npr. Benadril), može pojačati efekat i izazvati ozbiljne komplikacije.
Ako se uz to konzumira alkohol ili kanabis, rizik se još više povećava, jer ova jedinjenja deluju kao depresivi na centralni nervni sistem, što može ozbiljno ugroziti disanje.

Stariji ljudi su posebno ranjivi, upozorava dr Nil, jer sa godinama telo sporije metabolizuje lekove, pa oni duže ostaju u organizmu. Takođe, mogu izazvati delirijum kod osoba sa demencijom i povećati rizik od padova i saobraćajnih nesreća.

„Zbog svega navedenog, benzodiazepini se obično prepisuju na kraći period – najviše četiri nedelje, a lečenje se planira kao poslednje sredstvo za hronična stanja“, kaže dr Nil.

Ne smete naglo prestati sa ovim lekovima

Prema studiji iz 2019. godine, skoro 20% korisnika benzodiazepina ih zloupotrebljava. Ako se razvije zavisnost, odvikavanje može biti izuzetno teško zbog intenzivnih simptoma: nesanice, razdražljivosti, pojačanog znojenja, lupanja srca, visokog krvnog pritiska, stomačnih problema, uključujući mučninu i suvo povraćanje. Zbog toga se lek nikada ne sme naglo prekinuti – doza treba da se smanjuje postepeno, najbolje pod nadzorom lekara.

„To je kao sletanje aviona – mora da se radi polako i pažljivo“, slikovito objašnjava psihijatar dr Džon Torus iz Bostona.

Tokom ovog perioda, pacijentima se preporučuje da uspostave kvalitetan ritam spavanja, promene navike i podvrgnu se terapiji anksioznosti. Po potrebi, može se koristiti klonidin, lek koji ublažava fizičke i psihičke simptome krize.

Lek nije rešenje – već privremeno olakšanje!

Stručnjaci naglašavaju da je, umesto oslanjanja na lekove, ključno identifikovati i rešiti osnovni uzrok anksioznosti – bez prečica koje često vode do dugog i teškog puta oporavka.