Šta se sadi u martu, a za koje biljke je još hladno?

Iza nas je bio natprosečno topao februar, koji nas je izmamio u bašte, gde su mnogi nadoknadili propušteno iz jesenje sezone – sejanje graška, pasulja, blitve, rukole, kao i sadnja luka i belog luka.

Ovaj mesec pruža mnogo mogućnosti za rad u bašti, jer je izbor povrća i začinskog bilja koji se mogu sejati i saditi zaista bogat, piše Agroklub.

Međutim, treba obratiti pažnju na vremensku prognozu jer će biti i dalje veoma hladnih dana, a temperature će povremeno padati ispod nule, pa je važno prilagoditi radne aktivnosti tim uslovima.

U prvoj polovini marta mogu se sejati šargarepa, rotkvice, zelena salata, cvekla, dok su sredina meseca i idealni period za setvu kopra, peršuna, pastrnjaka i celera.

Krajem meseca, ako je zemlja dovoljno topla i nema opasnosti od mraza, možete posaditi rasad kupusa, kelerabe, kelja i zelja. Krompir se može saditi i u toplijim krajevima.

Takođe, sa dolaskom toplijih dana, pravo je vreme da posadite začinsko bilje poput žalfije, ruzmarina, lavande, matičnjaka, vlasca, majčine dušice, nane i drugih.

U zatvorenom prostoru, sada je pravo vreme da posejete povrće koje ćete presaditi u baštu u maju, poput paradajza, paprike, patlidžana, krastavca, tikvica, kupusa, prokulica, brokolija, karfiola, bamije, kao i začinskog bilja poput bosiljka i origana.

Seme možete sejati u veće posude, a kasnije ih presaditi, ili ih ostaviti u tim posudama dok ne dođe vreme za presađivanje. U tom slučaju, pazite da ih ne sejete previše gusto. Možete takođe sejati svako seme posebno u svoju posudu, što će kasnije olakšati presađivanje.

Koristite supstrat namenjen za uzgoj sadnica. Pre setve, možete potopiti seme u biljnu kupku, a nakon setve posude treba držati na svetlom mestu, na sobnoj temperaturi.

Najvažniji faktori za uspešan rast su svetlost i vlaga, ali budite oprezni da ne preterate s vodom, jer to može izazvati pojavu buđi na površini supstrata, koja će uništiti mlade biljke.