Stabilna angina pektoris – edukacija pacijenata

Ova bolest predstavlja najčešći uzrok umiranja u razvijenim zemljama. Klinički oblici koronarne bolesti su:

1. angina pektoris (stabilna i nestabilna),

2. akutni infarkt miokarda,

3. ishemijska miokardiopatija,

4. naprasna srčana smrt.

Izraz „angina“ označava bol ili nelagodnost u grudima. Stabilna angina pectoris je najčešći oblik manifestacije bolesti srčanih-koronarnih arterija (koronarne bolesti). Ovaj oblik angine pektoris podrazumeva ispoljavanje bola usled ishemije miokarda zbog nedovoljnog snabdevanja miokarda kiseonikom i arterijskom krvlju u odnosu na njegove potrebe. Ateroskleroza koronarnih arterija dovodi do suženja lumena krvnog suda, a kao posledica toga dolazi do smanjenog protoka krvi. Najčešće se to dešava u fizičkom naporu kod bolesnika koji imaju aterosklerotične promene na koronarnim arterijama.

Još sa egipatskih papirusa

Smatra se da anginozni bol počinje da se javlja u fizičkom naporu obolelih, kada suženje jedne od većih koronarnih arterja smanji dijametar krvnog suda na 50 odsto do 75 odsto normalnog promera. Poznato je da stabilna angina pectoris ima tendenciju da u svojoj evoluciji pređe u nestabilnu formu sa produženim bolovima ili sa pojavom bolova u mirovanju, i može dovesti do akutnog infarkta miokarda ili do iznenadne smrti bolesnika.

Pisani podaci koji opisuju anginozne tegobe zapisani su na egipatskom papirusu 3000 godina pre nove ere. Prvi put se naziv angina pectoris pojavljuje 1792. godine. Tada je Heberden ovako opisuje: „Oni koji boluju od nje, bivaju ščepani (naročito pri penjanju uz brdo i ubrzo posle jela) bolom i jako neprijatnim osećajem u grudnom košu, koje izgleda kao da će da uguši život, ako se i dalje pojača ili nastavlja. Ali u trenutku kada bolesnik zastane, ovaj osećaj neprijatnosti iščezava“. Ovaj opis odgovara stabilnoj hroničnoj angini pectoris i ona je poznata i pod imenom Heberdenova angina.

Preporuke Američkog udruženja za srce

Sastavni deo lečenja pacijenta sa stabilnom anginom pektoris je edukacija. Prema preporukama Američkog udruženja za srce, edukacija pacijenata je isto tako važna kao i primena lekova i kontrola faktora rizika. Pri prvom saznanju da imaju koronarnu bolest, pacijenti se duboko potresu i uzbude. Bilo koja tegoba koja se odnosi na srce se često smatra ozbiljnom. Bol u grudima može da se povezuje sa osećajem bliske smrti. Po prestanku anginoznog napada pacijenti ostaju zastrašeni.

Terapija se sastoji ne samo od uzimanja lekova veći od razgovora sa pacijentom i objašnjenja šta se dogodilo. Pacijent je neposredni partner u terapiji koja treba da dovede do uspešnog lečenja i prevencije pogoršanja. Saradnja pacijenta je neophodna za sprovođenje lečenja i kontrole faktora rizika.

lKoje informacije pacijent treba da dobije?

Pacijent treba da jasno bude informisan o sledećem:

* Karakteristikama svog oboljenja

* Kratkotrajnoj i ako je moguće dugoročnoj prognozi

* Izboru lečenja

* Razlozima izbora posebne strategije lečenja

* Sopstvenom kardiovaskularnom riziku i kako ga menjati

* Korisnim promenama načina života

Važno je da lekar objasni koje lekove preporučuje i kako ih treba uzimati. Prirodno je da ako se pojave neželjeni efekti lekova pacijent smanji dozu ili prestane da uzima lek. Neki pacijenti jednostavno ne veruju da im lek može doneti nešto dobro. Neki se uznemire zbog pratećeg prospekta o leku ili o potrebi doživotne terapije. Zbog svih ovih razloga vreme provedneo sa pacijentom zbog razmatranja svih ovih pitanja je dobro i dragoceno utrošeno vreme.

Principi edukacije

Prvo treba proceniti da li pacjent ima neka saznanja o koronarnoj bolesti i ako ih ima kakva su ta saznanja.

Probuditi i izazvati želju pacijenta za informacijama.

U toku pregleda koristiti epidemiološke i kliničke dokazane podatke. Podatak o naučnom dokazu lečenja lekovima ili drugim načinima pomaže da se pacijent ubedi i bolje prihvati predloženo lečenje.

Treba proceniti i koristiti lično i profesionalno obrazovanje svakog pacijenta posebno.

Kada je moguće treba koristiti i druga sredstva kao što su informacioni materijali. Primera radi, Američko udruženje za srce preporučuje da se preko websajta pružaju informacije i preporuke o kontroli faktora rizika i lečenju kardiovaskularnih oboljenja.

Napraviti zajednički plan sa pacijentom. To može da pomogne da pacijent promeni neke oblike ponašanja , kao što su pušenje, način ishrane, vežbanje i uzimanje novih lekova. Da bi sprovođenje plana bilo što bolje, treba provesti dovoljno vremena sa pacijentom sugerišući mu da na primer uzima lekove u vreme pranja zuba ili da navije sat sa više alarma radi podsećanja na vreme uzimanja leka.

Uključiti članove porodice i obavestiti ih o naporima edukacije. Mnogi ciljevi, kao što je na primer pripremanje hrane, zahtevaju da se osoba koja priprema hranu informiše o načinu izbora i pripreme obroka. Članovi porodice mogu da učestvuju u ohrabrivanju prekida pušenja, vežbanja, načina ishrane.

Razgovore sa pacijentom treba ponavljati. Pacijentu treba čestitati na postignutim naporima, čak i ako cilj nije u potpunosti ostvaren, a posebno kada jeste.

Zaključak

O čemu treba diskutovati sa pacijentom:

* informaciji o koronarnoj bolesti odnosno angini pektoris (osnovni mehanizmi nastanka bolesti i faktori rizika)

* prognozi

* lečenju (kako i kada uzimati lekove)

* fizičkoj aktivnosti (pacijenta interesuje bezbednost opterećenja ukjlučujući i bezbednost seksuaklne aktivnosti)

* kontroli faktora rizika (navesti svaki faktor rizika posebno)

* kontaktu sa specijalistima i hitnom pomoći

* podučavanju članova porodice u prepoznavanju hitnih stanja i pružanju pomoći.

Prema: American College of Cardiology and American Heart Assotioation Task Force on Practice Guidelines