Stari Egipćani koristili su neverovatne mašine za izgradnju piramide, a inspiracija su im bili vulkani

A ovo otkriće o gradnji piramide je zaista fascinantno…

Napredne građevinske tehnike korišćene su još tada – pre oko 4.700 godina.

Konkretno, uključivale su hidraulični sistem za podizanje i metodu stepenaste izgradnje.

Prema novom izveštaju, čitav proces poređen je sa izgradnjom „u stilu vulkana“.

Ali šta to tačno znači?

Istraživanje koje je vodio dr Ksavije Landro iz CEA Paleotehničkog instituta navodi da je hidraulični mehanizam mogao biti korišćen za izgradnju Džoserove piramide.

Ta piramida poznaata je i kao Stepenasta piramida, nalazi se u Sakari, blizu Kaira, u Egiptu.

To je najstarija poznata piramida u Egiptu i prva monumentalna kamena građevina na svetu, sagrađena oko 2630. godine pre nove ere, tokom Treće dinastije Starog kraljevstva.

Prema najnovijim istraživanjima, tokom gradje su korišćeni hidraulični sistemi. To bi značilo da su blokovi podizani kroz središte građevine – slično kao kada lava iz vulkana izbija naviše.

Dodatno, ispod piramide otkrivena je specifična struktura nalik oknu, za koju se smatra da je korišćena za podizanje teških kamenih blokova pomoću pritiska vode.

Ova studija, objavljena u časopisu PLOS ONE, sugeriše da su ogromni kameni blokovi mogli biti mnogo lakše transportovani nego što se ranije pretpostavljalo.

Pre ovog otkrića, glavna teorija je bila da je veliki broj radnika vukao kamenje uz pomoć rampi do željenih pozicija.

Nesumnjivo je da su se i rampe koristile, ali sada znamo da su stari Egipćani za svoje vreme posedovali napredne inženjerske veštine.

Ovo istraživanje svakako će obradovati one naučnike koji su i ranije verovali da su drevna društva imala određene tehničke sposobnosti.

Satelitske radarske slike otkrile su kameni ograđeni prostor Gisr el-Mudir, za koji je dr Landro sa timom naveo da ima „tehničke karakteristike brane za bujične vode“.

Takva brana bila bi od koristi u slučaju iznenadnih poplava, a ujedno bi sakupljala i talog.

„Monumentalna, pravolinijska struktura uklesana u stenama u južnom delu jarka kombinuje tehničke zahteve postrojenja za preradu vode: taložni bazen, akumulacioni bazen i sistem za prečišćavanje. Ova postavka je verovatno usmeravala vodu bez taloga ka hidrauličnom sistemu unutar piramide“, objasnio je dr Landro.

Zašto bi im tada bio potreban vodeni sistem?

Iako je to danas pustinja, dr Landro napominje da je u tom periodu istorije (tokom Treće dinastije) severna Afrika bila znatno bogatija vodom, padavinama i vegetacijom. Rekao je da je tada bilo „više problema sa poplavama nego s nedostatkom vode“.

Naravno, istraživanja o ovom drevnom periodu podrazumevaju postojanje različitih teorija – posebno kada je reč o izgradnji piramida.

Ali ova studija pruža dodatni uvid u moguće napredne tehnologije koje su Egipćani tada koristili, a koje su do sada možda bile smatrane neverovatnim ili nemogućim.