Stalno grizete unutrašnju stranu obraza? Navika koja deluje bezazleno može biti opasnija nego što mislite

Stručnjaci upozoravaju da uporno grickanje obraza ne treba zanemarivati, jer ponekad može biti znak dubljih problema – od stresa i anksioznosti do specifičnog poremećaja poznatog kao BFRB.

Hronično grizenje unutrašnje sluznice usne duplje naziva se morsicatio buccarum i spada u telesno fokusirana ponavljajuća ponašanja (BFRB – Body-Focused Repetitive Behaviours), prema klasifikaciji Američkog psihijatrijskog udruženja (DSM-5). To podrazumeva stalno i nekontrolisano grickanje obraza, jezika ili usana, uprkos pokušajima da se s tim prestane. Navika često počinje u kasnom detinjstvu, može potrajati u odraslom dobu i neretko dovodi do bola, iritacija i osećaja krivice ili stida, piše ordinacija.hr.

Procene su da oko 750 od milion ljudi razvije hroničan oblik ove navike, iako precizni podaci ne postoje.

Koje vrste griženja obraza postoje?

Stručnjaci razlikuju pet osnovnih oblika:

1. Povremeno, slučajno griženje

Dešava se nenamerno i uglavnom je bezopasno, iako može izazvati manje ranice ili afte.

2. Učestalo, ali nenamerno griženje

Ako se često ponavlja, može ukazivati na problem sa zagrižajem ili nepravilnim položajem zuba. U takvim situacijama stomatolog može preporučiti terapiju ili protezu.

3. Griženje tokom spavanja

Javlja se kod ljudi koji škrguću zubima ili imaju napete vilice tokom noći. Noćni štitnik može sprečiti povrede sluznice.

4. Griženje iz navike

Polusvesno ponašanje koje se javlja iz dosade, napetosti ili potrebe za stimulacijom. Obično je moguće zameniti ga bezopasnijom aktivnošću.

5. BFRB – kompulsivno griženje

Najozbiljniji oblik, sličan čupanju kose ili grickanju noktiju. Osoba teško prestaje iako je svesna posledica.

Zašto uopšte grizemo obraze?

Najčešći okidači su:

• stres, anksioznost i emocionalna napetost
• nesvesno ponašanje dok smo zamišljeni ili nervozni
• škrgutanje zubima tokom sna
• nepravilnosti u zubima ili vilici
• Neki ljudi stalno grizu jedno te isto mesto, koje postaje hrapavo i iritirano – što dodatno podstiče novo grickanje i stvara začarani krug.

Povremeni ugrizi mogu nastati i zbog:

• pričanja tokom jela
• kontaktnog sporta
• rasta umnjaka
• loše postavljenih zubnih pomagala
• Istraživanja su pokazala da i deca ponekad grizu obraze kako bi privukla pažnju, a studija iz 2019. otkriva da jedna od deset trudnica ima ovaj problem.

Da li je griženje obraza vrsta „stimminga“?

Stimming je ponašanje kojim osoba reguliše emocije ili traži senzornu stimulaciju – često se povezuje sa autizmom. Iako nema mnogo studija, u mnogim slučajevima griženje obraza spada upravo u ovaj vid samoregulacije, jer donosi kratkotrajno olakšanje napetosti.

Koje komplikacije može da izazove?

Dugotrajno griženje može dovesti do:

• hronične upale sluznice
• ranica i bolnih lezija
• većeg rizika od infekcija
• ožiljaka u ustima
• emocionalnih posledica poput stida i izbegavanja društvenih situacija

Da li povećava rizik od raka?

Dugotrajno mehaničko nadraživanje (CMI) može oštetiti tkivo, ali prema istraživanju iz 2017. — samo po sebi ne uzrokuje rak usne duplje. Međutim, ako je rak već prisutan, ovakvo nadraživanje može uticati na njegovo brže napredovanje.

Kako prestati sa ovom navikom?

Lečenje zavisi od uzroka — da li je reč o stresu, dentalnom problemu ili kompulsivnom ponašanju.

Ako je reč o navici, pomažu:

• žvakaće gume
• hrskave zdrave grickalice
• dovoljno tečnosti
• duboko disanje kada osetite poriv
• zamena radnje stiskanjem antistres loptice