Iako stručnjaci tvrde da je 80 posto opipljivih kvržica u grudima bezopasno, postoje dokazi da su maligni tumori agresivniji kod mladih žena. Zato je najvažnije delovati brzo. Pošto se samo pet odsto svih malignih tumora dojke javlja kod žena mlađih od 40 godina, doktori često ne obrate dovoljno pažnje kada žena od 20 ili čak 30 i više godina napipa sumnjivu kvržicu u grudima. Na osnovu nekih istraživanja utvrđeno je da je tri puta veća verovatnoća da će doktor pogrešno pretpostaviti da se radi o benignoj promeni ukoliko pacijentkinja sama otkrije promene u dojci.
Grudi mladih žena su prirodno pune kvržica zbog mlečnih kanala i ostalih anatomskih karakteristika dojke koje omogućavaju dojenje. A neposredno pred menstruaciju nivo hormona dostiže svoj mesečni vrhunac zbog čega grudi postaju posebno „čvornovate“ i osetljive na dodir i zato je najbolje da se samopregled grudi obavlja pet do sedam dana od početka menstruacije. Generalno gledano, grudi su simetrične građe, tj. jedna dojka je kao odraz u ogledalu one druge. Zato ako napipaš nešto neobično u levoj dojci, a primetiš da istu takvu kvržicu imaš na istom mestu i u desnoj dojci, verovatno se radi o prirodnoj građi grudi i nema razloga za brigu. Čak i ako su promene simetrične, trebalo bi zakazati pregled što je pre moguće. Tvoj prvi susret je sa lekarom opšte prakse i moraš ga detaljno upoznati sa problemom i zatražiti ozbiljniji pregled.
Da lekar ne bi olako prešao preko tvog problema, skreni mu pažnju, a da bi tačno pokazala gde se promena nalazi, zamisli da je dojka podeljena na četiri jednaka kvadrata, a zatim nacrtaj šemu na kojoj ćeš označiti gde se nalazi čvorić (ili čvorići), recimo u gornjem levom kvadrantu.
Sledeći korak je ultrazvučni (UZ) pregled dojki. Ovaj pregled je neagresivna dijagnostička metoda i uvek se počinje od njega, pogotovu kod mladih pacijentkinja. Grudi mladih pacijentkinja zbog svoje građe su idealne za pregled ultrazvukom jer imaju gušću strukturu. Ukoliko UZ dijagnostika nije bila dovoljna, sledeći korak je mamografija. Mamografija je specijalni rendgenski snimak grudi koji omogućava preciznu dijagnostiku. Kada je promena dijagnostikovana postoji nekoliko pristupa. Ukoliko se radi o displaziji zakazivaće se redovne kontrole. Sve ostale promene zahtevaju ozbiljniji pristup. Ciste se obično punktiraju i njihov sadržaj se šalje na analizu da bi se utvrdilo prisustvo ili odsustvo malignih ćelija. Fibroadenomi se uvek hiruški uklanjaju i obavezno se radi biopsio extempore – to podrazumeva histopatološku dijagnostiku tokom trajanja operacije da bi se još u toku operativnog zahvata saznalo da li je promena maligna ili benigna što odlučuje vrstu zahvata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
