Prosio je unutar Hrama Aleksandar Nevski. Ne samo da ga niko nije sprečavao u tome, već mu je prilazio veliki broj ljudi. Neki su mu udeljivali novac, neki progovorili koju sa njim. IIi ga samo dodirnuli, s poštovanjem.
Glasno smo se zapitali otkada se to u Bugarskoj u toj meri poštuju prosjaci. Otkada im se putnici-namernici klanjaju i ljube ruku? Otkud to da oni prose unutar teških i rezbarenih crkvenih vrata, a ne ispred njih? Vrlo brzo nam je objašnjeno da su takva pitanja i neznalačka i neumesna. Prosjak unutar Hrama Aleksandar Nevski u Sofiji je Deda Dobri, svetac koji hoda.
On, Dimitrov Dobrev, već duže od decenije prosi u glavnom gradu Bugarske, a svaki novčić koji sakupi poklanja sirotištima ili daje za obnovu bugarskih samostana i crkava. Prema pisanju medija, do sada im je poklonio više od 40.000 dolara. Crkvi je poklonio i svoje imanje u selu Bajlovu, udaljenom pedesetak kilometara od Sofije, u kojem i danas živi, ali u skromnoj pomoćnoj zgradi seoske crkve Sveti Kiril i Metodije. Prima penziju od 80 evra, a o njemu brine kćer, jedno od četvoro njegove dece.
“Najbolji čovek na svetu”, kako ga još zovu, 20. jula bi trebalo da napuni 100 godina. Skoro je potpuno izgubio sluh, još tokom Drugog svetskog rata. Obučen je u odeću i obuću koju sam pravi. Prepoznatljiv je po dugoj beloj kosi i bradi, kao i toplim zahvalama onima koji mu udele novac. O njemu je snimljeno više emisija, dobio je svoj sajt i Fejsbuk profil na internetu, a broj njegovih poštovalaca na društvenim mrežama meri se desetinama hiljada.
Uspeo je, takođe bez svoje namere, da postane i jedan od zaštitnih znakova Hrama Svetog Aleksandra Nevskog, koji spada među najveće pravoslavne bogomolje na svetu. Reč je o patrijaršijskom hramu Bugarske pravoslavne crkve, izuzetnom spomeniku kulture i jednom od najgrandioznijih simbola Sofije i cele zemlje. Hram je izgrađen 1908. godine i posvećen svetom Aleksandru Nevskom i ruskim vojnicima poginulim u Rusko-turskom ratu (1877- 1878), nakon kojeg je Bugarska od Otomanske imperije dobila državnost.
“Aleksandar Nevski” pleni veličinom – može da primi oko 5.000 posetilaca, zlatnim i bakarnim kupolama, mermernim ikonostasom i raskošnim enterijerom i mozaicima. Ima više od 80 veoma vrednih ikona i preko 270 freski, koje su radili bugarski, ruski, češki i slovački umetnici. U podrumu crkve je kripta koja je od 1965. bogati Muzej srednjovekovne i antičke umetnosti u sklopu Nacionalne umetničke galerije.
Ipak, zar u najveća blaga ovog hrama ne spada sušta ljudska dobrota, plemenitost i skromnost, oličena u jednostavnom starcu sa plastičnom čašom koji, bar na trenutak, uspeva da učini boljim ljudima i sve koje dotakne?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
