Suvo voće – zdrav međuobrok ili skriveni izvor šećera?

Evo šta bi trebalo da znate pre nego što suvo voće uvrstite u svakodnevnu ishranu.

Šta je zapravo suvo voće?

Suvo voće nastaje uklanjanjem većine vode iz svežeg voća, čime se smanjuje njegova zapremina, ali se povećava energetska gustina. Među najčešćim vrstama nalaze se grožđe, urme, šljive, smokve i kajsije. Postoje i zaslađene varijante, poput kandiranog ananasa, banana ili brusnica.

Zahvaljujući dužem roku trajanja i praktičnosti, idealno je kao užina „za poneti“, na poslu, u školi ili na putovanju.

Nutritivna vrednost

Jedan komad suvog voća sadrži približno istu količinu vitamina i minerala kao i odgovarajuća količina svežeg voća – samo u koncentrisanijem obliku. Suvo voće je bogato prehrambenim vlaknima i antioksidansima, naročito polifenolima, koji mogu doprineti boljoj probavi, zdravlju krvnih sudova i smanjenju oksidativnog stresa u organizmu.

Potencijalne zdravstvene koristi

Neka istraživanja ukazuju na to da ljudi koji redovno konzumiraju suvo voće često unose više korisnih nutrijenata i imaju manji indeks telesne mase.

Grožđe može pomoći u snižavanju krvnog pritiska i holesterola, kao i u stabilizaciji nivoa šećera u krvi, piše index.hr.

Suve šljive poznate su po svom laksativnom efektu i često se pokažu efikasnijim od mnogih komercijalnih dodataka ishrani za ublažavanje zatvora.

Urme su bogate gvožđem i kalijumom, a neka istraživanja sugerišu da mogu olakšati porođaj ako se redovno konzumiraju u poslednjim nedeljama trudnoće.

Visok sadržaj šećera i kalorija

Zbog odsustva vode, sadržaj šećera u suvom voću postaje znatno viši. Na primer, grožđe sadrže oko 59% šećera, a urme čak do 66%. Konzumiranje velikih količina može dovesti do prekomernog unosa kalorija i šećera, što može povećati rizik od gojaznosti i metaboličkih poremećaja.

Dodatni problem predstavlja i zaslađeno suvo voće – poznato kao kandirano voće – koje sadrži dodatni šećer. Takve proizvode najbolje je izbegavati, a deklaraciju na pakovanju obavezno treba pažljivo pročitati.

Konzervansi i rizik od kontaminacije

Neki proizvođači dodaju konzervanse poput sulfita kako bi produžili trajnost voća i sačuvali mu boju. Iako su sulfiti bezbedni za većinu ljudi, kod osoba koje su osetljive mogu izazvati neželjene reakcije, poput osipa, bolova u stomaku ili napada astme.

Zbog toga se preporučuje da birate prirodnije verzije suvog voća – one koje nisu sjajne i koje imaju prirodnu, tamniju boju (smećkastu ili sivkastu).

Takođe, imajte na umu da nepravilno skladištenje suvog voća može dovesti do razvoja plesni i štetnih toksina. Suvo voće uvek čuvajte na hladnom, suvom i tamnom mestu, u dobro zatvorenoj posudi.