Sve više ljudi razvija ozbiljnu anksioznost zbog aplikacija za zdravlje

Sve više ljudi razvija tzv. zdravstvenu anksioznost izazvanu podacima – osećaj stalne zabrinutosti zbog informacija koje dobijamo iz uređaja koji nas „paze“. Gde je granica između korisnog uvida i štetne opsesije?

AI kao lični trener, terapeut i dijagnostičar

U 2025. godini granice između zdravlja i tehnologije gotovo da više ne postoje. Većina korisnika pametnih satova i telefona koristi neku od aplikacija koje nadgledaju telo: od otkucaja srca i ritma disanja, do saveta o ishrani i spavanju. Tehnologija više nije samo dodatak zdravom životu – ona ga definiše.

Najčešće korišćene funkcije su:

praćenje sna i cirkadijalnog ritma (npr. Oura Ring, Garmin Sleep Score)

detekcija stresa na osnovu varijabilnosti pulsa (HRV)

personalizovana ishrana prema mikrobiomu i genetskim faktorima

AI asistenti za trening, ishranu i mindfulness

senzori za rano otkrivanje promena u telu

Prema podacima istraživanja koje je 2024. godine sprovela kompanija McKinsey & Company, čak 54% korisnika fitnes tehnologije koristi barem jedan uređaj koji uključuje veštačku inteligenciju, a do kraja 2025. se očekuje da će više od 1,1 milijarde ljudi globalno koristiti AI aplikacije za zdravlje.

Prednosti personalizacije (i gde one postaju zamka)

Očigledna prednost ovih alata je – prilagođenost korisniku. Više ne dobijamo generičke savete, već preporuke u skladu s ličnim podacima: kako smo spavali, kakav je nivo glukoze nakon obroka, u kojoj smo fazi menstrualnog ciklusa.

Primeri napredne personalizacije:

ZOE – aplikacija za ishranu bazirana na mikrobiomu

Lumen – uređaj koji analizira metabolizam putem daha

Amazfit Balance – prati mentalnu spremnost pored fizičke kondicije

Ovaj holistički pristup, prema zagovornicima, ne samo da pomaže u prevenciji bolesti, već i u podizanju kvaliteta života. Ipak, postavlja se važno pitanje: da li zaista treba da znamo sve – uvek?
Anksioznost pod krinkom brige o zdravlju

Sa porastom korišćenja nosivih uređaja i aplikacija, raste i zabrinutost među stručnjacima za mentalno zdravlje. Sve više ljudi razvija zdravstvenu anksioznost izazvanu podacima – stanje u kom su zabrinuti zbog brojeva koje im aplikacije saopštavaju, iako realno nisu bolesni.

“Nepravilan ritam srca, nizak rezultat sna ili loš readiness score mogu izazvati stres i osećaj neuspeha, čak i kad nema stvarne pretnje zdravlju,” upozorava dr. Džulija Smit, klinička psihološkinja sa Univerziteta Britanske Kolumbije.

I British Journal of Health Psychology u istraživanju iz 2023. godine ukazuje na pojavu tzv. “digitalnog zdravlja bez granica”, gde se zdravlje više ne percipira kao stanje, već kao večni projekat koji se mora konstantno optimizovati.

Umesto intuicije – aplikacija

Opsesija merenjem može imati paradoksalan efekat: umesto da se osećamo bolje, osećamo se pod stalnim nadzorom. Spontanost nestaje. Zamenjujemo intuiciju aplikacijama. Ako uređaj kaže da smo loše spavali – poverovaćemo mu, iako se subjektivno osećamo odmorno.
Kako uspostaviti zdrav odnos s tehnologijom

Stručnjaci sve češće ističu važnost digitalne umerenosti i svesnog korišćenja ovih alata. Veštačka inteligencija i nosivi uređaji mogu biti koristan saveznik, ali ne smeju da preuzmu kontrolu nad našim životima.

Tehnologija je korisna kada pomaže:

da prepoznamo obrasce ponašanja i navika

da nas motiviše na zdravije odluke

da doprinese ranoj prevenciji

Ali, nije zamena za medicinsku pomoć, unutrašnji osećaj balansa i intuiciju. Najveći izazov današnjice možda nije doći do podataka, već znati kada je dosta.