Sveti Alimpije Stolpnik: Danas se slavi Alempijevdan, dan kad se stoka ne upreže i kuća „čuva od zla“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „slavi se 9. decembra po starom, odnosno 22. decembra po novom kalendaru“

   Sad mi ništa nije jasno!! Je l’ danas 9. decembar po starom ili po novom kalendaru?!!

2. Aman ljudi, ne budite ćaci. 9. decembra (danas) je po novom kalendaru – važećem, a 22. po starom. Kao što je Nova godina 1. januara po novom, a 13 po starom. Nije teško.

3. Српска православна црква слави овог свеца – Алимпијевдан 26. новембра по старом календару, или 9. децембра по новом календару (нема података који су наведени у чланку у Данасу за неки трећи календар). Занимљиво је да је Свети Алимпије П
   поштован је и у Римокатоличкој цркви.

   Српска православна црква и верници прослављају 9. децембра преподобног Алимпија Столпника. У црквеном календару није означен црвеним словом, овај светац је веома поштован у српском народу, по бројности свечара је на петнаестом месту код Срба. Као крсна слава најчешће се прославља у Подрињу и у Мачви.
   Како ова слава пада у време Божићног поста УВЕК је посна трпеза, ту нема опција, оно, А: посно, Б: мрсно и В: мешано.

4. Iz ugla filozofije, etos (određuje i stabilizuje jedinstvo društvene zajednice) se odnosi na životne navike koje prethode i oblikuju karakter pojedinca. A kao što reče Aristotel „polis/država/ je onakva kakav je karakter građana“! U Aristotelovoj retorici etos se može postići autoritetom i kredibilitetom govornika (moralna privlačnost) ili patos-om (retorička snaga i emocionalna privlačnost) ili logos-om (logička doslednost i argumentacija). Etos je sinonim za „moral, osećaj dužnosti, odanost, etičko ponašanje, osećaj odgovornosti“, a „dobar karakter obuhvata najmanje dve stvari: empatiju i samokontrolu“! Dalje u Nikomahovoj etici Aristotel navodi da bi ljudi živeli dobro i srećno, moraju da poseduju vrline. Iz aviona se vidi da to ne važi za despotske sisteme – moral, retorika,logika, empatija i samokontrola su za despota i njegovu despotsku mašinu nepostojeće stvari; vlada se manama, otuda su vrline nepoželjne. Trebali bi da je ovo u 21 veku u Srbiji opšte mesto, takođe trebao je odavno da postoji – algoritam – pomoću koga bi mi iz despotije (vlast iznad Zakona) zakoračili u demokratiju. Umesto toga ovde se doliva ulje na vatru. Hrišćanstvo propoveda da je moralni karakter čoveka izraz života u Svetom Duhu a to je preduslov za večni život (posle smrti), u sjedinjenju i asimilaciji sa Bogom. U tom smislu, aristotelovski kanon vrlina je proglašen manam, naročito je žigosana samokontrola, jer one sprečavaju da se čovek približi Bogu — umesto vrlina uvodi se hrišćansku poniznost (humilitas), ljubav (caritas) i disciplina (peitharchia) – „poslušnost pred Bogom i vlašću“!
   Iz aviona se vidi da preživljavanju društva vodi karakter vaspitavan na vrlinama empatiji/smokontroli!