Danas je Sveti Nikola – dan kada treba učiniti dobro delo, pomoći drugima ili ugostiti putnika-namernika

U Srbiji je Sveti Nikola naročito omiljen i zastupljen, pa se kaže da se „pola zemlje slavi, a pola ide na slavu“. Ovaj svetac kroz vekove ima posebno mesto u srcima vernika, a njegovo prenošenje kroz porodične generacije simbolizuje vezu sa precima i duboko ukorenjene verske običaje.

Slavski obredi mogu se razlikovati od regiona do regiona, ali srž proslave obično uključuje molitvu, paljenje sveće, lomljenje slavskog kolača i zajednički obrok sa porodicom i prijateljima. Tradicionalno se na trpezi nalaze posna jela — među kojima je često pripremljena i riba — jer se slavi u periodu posta.

Sveti Nikola i običaji

U pojedinim krajevima Srbije veruje se da na dan Svetog Nikole ne treba započinjati teške fizičke poslove, naročito one vezane za vodu i putovanja, jer se svetitelj smatra zaštitnikom putnika i mornara. Zbog toga se nekada izbegavalo pranje veša ili rad na rekama i čamcima.

Posebnu praksu ima zapadna Srbija, gde se ponekad slavi i tzv. Nikoljsko lice nedelju dana nakon glavnog dana. Tog dana se u intimnijem, porodičnom krugu ponovo deli kolač sačuvan od slavskog obreda, ali bez velikog primanja gostiju, kao nastavak svečanosti u krugu najbližih.

Sveti Nikola se u narodnom predanju vezuje i za darivanje i pomoć siromašnima, pa se veruje da je dobro tog dana učiniti neko dobro delo, pomoći drugima ili ugostiti putnika-namernika. Ovaj običaj odražava ulogu svetitelja kao simbola dobrote, milosrđa i brige za bližnje.

Ovaj praznik, iako duboko ukorenjen u religiji, nosi i snažnu društvenu dimenziju — okuplja ljude, podseća na zajedništvo, dobrotu i tradiciju, i ostaje jedan od najvažnijih datuma u verskom kalendaru srpskog naroda.