Svetski dan borbe protiv raka: Kako sprečiti bolest pre prvih simptoma

„Sada imamo informacije da sprečimo rak pre nego što počne“, rekla je Izabel Soerdžomataram iz Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), piše DW.

Obraćajući se novinarima prošle nedelje, ona i njen kolega Andre Ilbavi predstavili su nalaze studije koja je obuhvatila 36 vrsta raka u 185 zemalja. Njih dvoje su koautori studije i objavili su rezultate u medicinskom časopisu Nature Medicine 3. februara 2026.

Na početku studije je statistika, a ona podjednako upečatljiva, kao i Soerdžomataramina uvodna tvrdnja: 7,1 milion novih slučajeva raka povezano je s onim što je poznato kao „promenljivi faktori rizika“ (modifiable risk factors, MRF) – dakle stvarima na koje možemo da utičemo, odnosno da ih promenimo, poput konzumiranja duvana ili alkohola. To je 37,8 odsto od ukupno 18,7 miliona novih slučajeva raka u 2022. godini.

Istraživanje uticaja koje imaju MRF nije novost. Odavno znamo da kancerogeni mogu biti i prekomerna težina i gojaznost, zagađenje vazduha, kao i prisustvo različitih toksina u životnoj sredini, a tvrdnja da se rak može „sprečiti pre nego što počne“ zavisi i od mnogih drugih faktora, poput pristupa zdravstvenim resursima – što nije moguće svuda u svetu.

Detalji ove nove studije pružaju, međutim, uvid u efekte promenljivih faktora rizika koji se mogu razlikovati u zavisnosti od regiona, ali i pola.

Autori su razmatrali 30 takvih faktora, uključujući duvan, alkohol, zagađenje vazduha i izloženost toksinima poput azbesta na poslu, kao i:

• visok indeks telesne mase (BMI),

• nedovoljna fizička aktivnost,

• bezdimni duvan i betel orah (koji se konzumira žvakanjem),

• određeni načini dojenja i

• ultraljubičasto zračenje (UVR).

I, po prvi put u studiji koja uključuje promenljive faktore rizika, istraživači su uključili i infektivne agense, kao što su hepatitis B i humani papiloma virus (HPV).

Nivo karcinoma povezanih s HPV-om koji se mogu sprečiti u određenim regionima „ostaje visok“, navodi studija.

HPV čini globalno najveći udeo karcinoma koji se mogu sprečiti kod žena – uprkos dostupnosti HPV-vakcina, koje su se pokazale kao veoma efikasne u zaštiti od raka grlića materice. Ali „oklevanje kada je reč o toj vakcini veoma je prisutno“, kaže koautor studije Andre Ilbavi.

„U zemljama s višim prihodima – Australija je jedna od njih – rak grlića materice je skoro iskorenjen i trenutno ne na nivou od pet slučajeva na 100.000 [ljudi]“, kaže Izabel Sordžomataram.

„Ipak, kada pogledamo Latinsku Ameriku, ali i podsaharsku Afriku, tu problemi ostaju. Rak povezan sa HPV-om, posebno rak grlića materice, tamo je i dalje veoma prisutan“, dodaje naučnica.

Novi uvid u prevenciju karcinoma kod žena i muškaraca

To što se studija bavila i uticajem infektivnih agenasa otkrilo je nove informacije o karcinomima kod žena – ali isto tako i varijacije u poređenju s muškarcima. Istraživači se nadaju da će to pomoći u poboljšanju mera prevencije raka.

Utvrđeno je da su kod žena najveći broj karcinoma koje je preventivno bilo moguće sprečiti izazvale infekcije – ukupno 2,7 miliona slučajeva (29,7 odsto). Kod muškaraca su to bili faktori rizika u ponašanju, poput pušenja duvana – ukupno 4,3 miliona slučajeva (45,4 odsto).

Dublje istraživanje podataka o raku pluća, koji je jedan od najčešće dijagnostikovanih karcinoma i kod žena i kod muškaraca (pored raka dojke, debelog creva i prostate), otkriva na koji način je uticaj faktora MRF sličan, ali im je efekat drugačiji.

Naime, kod oba pola, su duvan, zagađenje vazduha i izloženost na radu pripisani slučajevima raka pluća u gotovo podjednakoj meri. Ali dok je kod muškaraca bilo 1.326.453 slučaja raka pluća, taj broj je kod žena bio znatno manji: 477.869.

Sprečivi karcinomi zahtevaju „ciljane intervencije“

S obzirom na to da Globalna opservatorija za rak predviđa da će broj slučajeva kancera do 2045. porasti za više od 50 odsto, istraživači u svom radu pišu da „taj teret rasta naglašava hitnu potrebu za efikasnim strategijama prevencije“, ali i naglašavaju da bi se „mnogi slučajevi mogli sprečiti ciljanim intervencijama“.

U studiji se malo govori o 62,2 odsto slučajeva raka koji se nisu mogli pripisati sprečivim MFF-ovima.

Ali, Suzet Delalož, specijalistkinja za rak dojke i prevenciju raka u francuskoj istraživačkoj bolnici „Gistav Rusi“, za DW ipak ocenjuje da ova nova studija predstavlja „ključni doprinos oblikovanju globalnog, na podacima zasnovanog pristupa prevenciji raka“.

Delalož, koja nije bila uključena u studiju, objašnjava da, iako je studija istakla da je slučajevi kancera „u velikoj meri oblikovani geografskim, društvenim, ekonomskim i kulturnim determinantama, […] akcije na nivou pojedinca ostaju neophodne za ublažavanje njihovih dubokih efekata“.

A što se tiče samih autora studije, oni naglašavaju da će buduće mere za prevenciju raka sve više morati da se bave različitim efektima na žene i muškarce, kao i da se prilagode, odnosno odgovore na različite društvene i ekonomske kontekste u različitim zemljama i regionima.