Budenbrejkovi

Ovaj put naricateljstvo nije samo domaća mentalitetska odrednica; nije se tek tako „dum-dum“ diskurs devedesetih pretvorio u „doom“ diskurs godina nultih. Ima tu i uticaja takozvanih „svetskih trendova“.

Ovih dana Tomas Man ponovo postaje portparol nemačke strepnje. Najavljena je božićna premijera filma „Budenbrokovi“, sjajna tema za vreme krize i za praznike obeležene egzistencijalnom obeznađenošću. Klasik evropske književnosti o uzdizanju i padu trgovačke porodice koji pripoveda kako dekadentne generacije protraće bogatstvo svojih marljivih predaka nekako je neugodno paralelan sa recesijom i propadanjem liberalnog kapitalizma. Ekranizacija Manovog dela sudbinski je, dakle, tempirana i ako ima pravde, vratiće uloženi novac – naročito ukoliko vispreni distributeri film za američko tržište prekrste u „Budenbrejkovi“, a u Srbiji ga prikažu pod naslovom „Budenbrokolomci“.

Sakaćenja i šegačenja na stranu, vreme je za ozbiljnost i bolnu namrštenost. Božićna premijera „Budenbrokovih“ već se slavi kao očajnički potrebna moralistička priča o avetima besomučnog materijalizma i patološkog troškarenja, pa je jedan nemački novinar u ekstazi napisao sledeće retoričko pitanje: „Šta objašnjava našu trenutnu situaciju bolje od fenomena dekadencije?“ Primamljivo je, odista, praviti paralele između povesti o propasti biznisa Budenbrokovih i sudbine svetske ekonomije. I reditelj Hajnrih Breler tvrdi da je namerno u prvi plan stavio ekonomski aspekt romanesknog zapleta, no da nije očekivao da će u medijima kao eho odjekivati rečenice iz scenarija napisanog pre tri godine: „loš kredit“, „treba nam još novca“, „sačekajte me još malo, platiću vam sutra“. Inače, ova tako poučna saga o ekonomskom sunovratu koštala je upravo dekadentno: više od šesnaest miliona evra.

Premijera zgodno pada pred početak godine u kojoj se navršava osam decenija kako je Man dobio Nobelovu nagradu – navodno najviše poradi „Budenbrokovih“, iako bi „Čarobni breg“ bio bliži odrednici monumentalnog romana. Ironična saga o tri generacije buržoaske dinastije u devetnaestom veku prati ekonomsko i duhovno osipanje porodičnih vrednosti, a ispostavlja se da je jednako finansijski fatalno izabrati služenje preduzeću i muzama umetnosti & nepraktičnosti. Početak romana opisuje raskošni banket kojim porodica proslavlja useljenje u velelepnu kuću i trijumfalno prikazuje moć, glamur i dostojanstvo; sve deluje kao da će Budenbrokovi ići putem uspeha, plodeći i množeći i sebe i svoj kapital. Ali idealistično i pragmatično se teško mire, pa pojedinačne sudbine Tomasa, Toni i malog Hana pokazuju da je nemoguće održati kako finansijsku imperiju tako i buržoasku simulaciju bračne i porodične sreće.

Manova dela nisu preterano zahvalna za ekranizaciju i sem Viskontijeve „Smrti u Veneciji“ nije bilo umetničkih ni komercijalnih pogodaka. Bez dovoljno napetosti u radnji i reskosti u dijalozima, a sa ironijom suviše prefinjenom da bi se vešto pretočila u filmsku sliku, pisac „Čarobnog brega“ nije nimalo pogodan za hvatanje celuloidnih prečica u savladavanju školske lektire. No reditelj Breler nada se da će društveno-ekonomska bolno aktualizovana tematika nadoknaditi nedostatak filmičnosti u „Budenbrokovima“.

Ne idite nikako na thomasmann.com, izuzev ako vas ne zanima srebrni nakit iz juvelirnice u Nju Orleansu. Čovek s imenom velikog pisca je skulptor, juvelir i samozvani tehno-romantik. Izmislio je svoju privatnu filozofiju i na sajt okačio srednje bljutav esej o mističnom spoju ruke i duha u kujundžijskom zanatu. Ovo je pravo tehnomesto za onog ko bi da nauči da piše takozvanu „ljubičastu“ prozu, ili da kupi lančić sa „ciganskim srcem“. Za ekonomsku sreću i protiv budenbrejkovskog sunovrata.