I dok se na najvećem afričkom filmskom festivalu, koji se održava u Uagadugu, insistira na 35-milimetarskoj traci, afrički sineasti se sve više okreću jeftinijoj varijatni – digitalnim kamerama. Ona se pokazuje kao pravi spas za realizaciju brojnih ideja koje bi, inače, ostale u limbu.
Za afričke reditelje rad na 35-milimetarskom filmu znači sledeće – kupovina filma u Evropi, transport, snimanje, slanje filma u Evropu na razvijanje kako bi se konačno videlo da li je snimanje prošlo bez problema. Naravno, transport 40 do 50 kilograma nikako nije jeftin, tako da sve to dodatno poskupljuje troškove. Sa digitalnim kamerama sve se uradi na mestu samog snimanja. Neki afrički sineasti su izračunali da im je oko deset puta skuplje da film snime na 35-milimetarskoj traci nego da ga rade digitalnim kamerama. To znači da ne moraju da se okreću zapadnim finansijerima, većda mogu da obezbede sredstva u lokalu. Naravno, za odlazak na festivale je potrebno prebacivanje na traku, ali to se onda radi sa većgotovim i izmontiranim filmom – što je upravo slučaj sa većinom dela koja su se našla na repertoaru ovogodišnjeg festivala.
Organizatori i dalje, bez obzira na molbe reditelja, traže da im se dostavljaju filmovi samo na traci – tačnije, oni koji će biti u konkurenciji za nagradu Zlatni pasuv Jenenge. Digitalna ostvarenja mogu da se takmiče u kategorijama kratkog filma, kao i za tv-ostvarenja i video produkciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
