Prvi put u Beogradu, profesori s najznačajnijeg svetskog koledža za džez i savremenu muziku „Berklee College of Music“, održavaju predavanja, radionice i audicije u potrazi za najvećim muzičkim talentima iz domena džeza.
Beogradsko gostovanje je u toku (traje do 17. oktobra u muzičkoj školi „Stanković“), a odvija se u okviru svetske turneje za dodelu stipendija najboljim potencijalnim džez muzičarima profesionalcima. Predavanja i radionice vode najeminentniji profesori sa Berkli koledža, među kojima je Kurt Bidervolf, čije predavanje pod nazivom „Tehnologija muzike – elektronska muzika i dizajn“ očekujemo danas od 15 sati u muzičkoj školi „Stanković“. Profesor Bidervolf je predsedavajući na Katedri za elektronsku produkciju i dizajn zvuka na Berkli koledžu, na kojoj se elektronska muzika izučava kao glavni predmet.
U Beogradu treba da odaberete najtalentovanije polaznike „Berklee Clinics“, koji posle stipendiranja postaju vaši studenti na bostonskom koledžu. Međutim, kakvi su prospekti svršenog diplomca sa Berklijeve katedre za elektroniku? Šta oni tačno postaju? Inženjeri zvuka? Kvalifikovani DJ-evi?
– Oh, da… (smeh) Sve to, ali i profesionalni studijski muzičari, dizajneri zvuka, remikseri koji mogu da rade za mnoge mejnstrim muzičare i muzičke zvezde najrazličitijih žanrova. Vidite, muzička industrija je veliko polje delovanja i pruža brojne aspekte u karijeri diplomiranih „berklijevaca“. Gde će da rade i koliko će biti uspešni u svom poslu ipak zavisi samo od njih. Mi im pružamo osnovu – elaboratnu edukaciju koja postavlja profesionalne standarde u produkciji muzike.
Šta sadrži vaše predavanje beogradskim polaznicima?
– Predavanje sam tako koncipirao da najpre predstavljam nastavni program sa moje katedre, a potom lično produkujem elektronsku muziku. Na kraju predavanja prezentujem nove tehnologije i kompjuterske programe koje koristim u komponovanju i dizajnu zvuka.
Da li velika dostupnost softverskih programa za proizvodnju muzike i njihova jednostavna upotreba suštinski degradira smisao muzike i elektronsku muziku svodi na hiperprodukciju?
– E vidite, u tome je caka. Svako može da savlada kompjuterske programe; jednostavno uvežbate instrukcije i… to je to. Radite po pravilima! Ali, autori se prepoznaju po raskošnom talentu. Prednost dajem kvalitetu, a ne kvantitetu. Među mojim omiljenim autorima elektronske muzike su: Imogen Hip, Robert Mug, Alan Perlman, Tomita, Džordž Djuk, Lori Anderson, Deep Forest, Piter Gabrijel, Massive Attack, Squarepusher, Brazillian Girls…
Da li i pored toliko mnogo muzike ponekad na koncertu slušate – tišinu?
– Mislite, kao u delima Džona Kejdža? To je svakako signifikantna inovacija s njegove strane, u genezi muzike 20. veka. Mada, dugo sam verovao da se odlazi na koncerte da bi se slušali zvukovi, a ne tišina. Onda je pre izvesnog vremena čuveni muzičar Sting održao predavanje na Berkliju i s velikom egzaltacijom govorio o tišini – između nota. Posle njegovog predavanja „drugačijim uhom“ slušam tišinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
