Elektronske knjige transformišu biznis

Trenutno je u ovom segmentu aktuelan je sukob između Epla i Amazona oko dominacije, pošto bi i jedni i drugi želeli da njihov e-čitač (iPad i Kindle) bude onaj koji će korisnici izabrati, kao i da svako od njih ima najveće virtuelne prodavnice knjiga. Jedno od slikovitih objašnjenja te situacije je kao da kada bi morali da tradicionalno kupljene knjige od jednog i drugog knjižarskog lanca, držite u odvojenim sobama. Trenutno, ako kupite knjigu od Epla morate da je čitate na iPad-u, a identična je situacija sa Amazonom i njihovim Kindle uređajem.

U konačnom zbiru kupci žele slobodu – da mogu svaku kupljenu knjigu pročitaju na uređaju koji poseduju. Stoga je standardizacija neophodna, ali tu se nadovezuju probleme kao što je strah od piraterije i postavljanje digitalnih prava.

Borba oko formata je dobro poznata – od pre jednog veka sa Edisonovim i Viktorovim pločama koje nisu mogle da se puštaju na konkurentskim uređajima, preko Betamaksa i VHS u vreme video-kaseta, i nedavno sukob između Blu-ray i HD DVD formata. Što se brže završi nova borba, pre će moći da se obistine najave da će već za pet godina polovinu prodatih knjiga činiti e-izdanja. Inače, tokom 2009. godine globalni knjižarski biznis (tradicionalni i u elektronskoj formi) bio je „težak“ 71 milijardu dolara.

Ipak, BookExpo je pokazao da su i tradicionalne knjige i te kako „žive“ – dosta se pričalo o novoj parodiji Džona Stjuarta, memoarima Kita Ričardsa (knjiga „Život“ izlazi na jesen), gitariste Rolingstounsa – mada se nije pojavio na konvenciji kao što se očekivalo, kao i knjizi Barbare Strejsend o dizajnu („Moja strast za dizajnom“), koja je bila prisutna prve večeri.