Globalna kompjuterska mreža internet toliko je ušla u svakodnevni život običnih smrtnika da maltene više i ne postoji sfera u kojoj taj isti internet nije sveprisutan.
U razvijenom svetu koji želimo da sustignemo, već nekoliko godina se vode ozbiljne javne rasprave ne samo o uticaju interneta na sve nas nego i o tome čega sve na mreži ima: odnosno otvara se dilema kako povući liniju između slobode govora i izražavanja i njene zloupotrebe. Kod nas se. nažalost. takve rasprave ne vode ni često, a ni sasvim ozbiljno. Razloga za to ima više: mnogima je pored svih ostalih bitnijih problema s kojima se ovo društvo suočava, internet na dnu lestvice, a ima se utisak da se svi napreci na ovom polju čine pod pritiskom, zato što se „mora da bi se sustigao razvijeni svet“.
Činjenica da je krajem prošlog meseca na beogradskom Filološkom fakultetu održana ozbiljna konferencija „Etika u nauci i kulturi“ upravo zato i ohrabruje. Otvorena su brojna pitanja: kakav etički kod nam treba, raspravljalo se o intelektualnoj svojini i autorskom pravu, akademskom izdavaštvu, o digitalizaciji naučnog i kulturnog blaga, informacionoj pismenosti i njenoj etičkoj dimenziji uz uvek intrigantnu nedoumicu cenzura i autocenzura u nauci i kulturi.
Na skupu je bilo 120 učesnika iz osam zemalja. Posebnu pažnju privukla su izlaganja dvoje gostiju iz SAD. Elizabet Bjukenan, direktorka Instituta za istraživanje informacija, napomenula je i da se tradicionalna moralna načela poput pravde i milosrđa u elektronskim istraživanjima promenila. Prema njenim rečima treba ponovo stvoriti koncepte i ponovo drugačije osmisliti saradnju u istraživanju, kao i pravila ponašanja, posebno pri i tokom istraživanja na internetu. Kako linije, granice između i među učesnicima, subjektima, objektima, tvorcima, vlasnicima, pozajmljivačima, voajerima i istraživačima postaju neprepoznatljive i da li se istraživanje i istraživačka etika menjaju”, zapitala se Bjukenan. Brajan Rozenblum, bibliotekar za digitalne medije na univerzitetu u Kanzasu, govorio je o otvorenom pristupu bibliotekama navodeći primer Univerziteta u Kanzasu gde su naučni članci fakulteta dostupni onlajn i štaviše besplatni su. Ovaj univerzitet je prvi javni univerzitet u SAD koji je usvojio politiku „otvorenog pristupa“. „Lansiranje digitalnog izdavačkog programa koje će podržati izdavanje naučnih publikacija, obrazovne aktivnosti i povezivanje ljudi nije samo potrebno nego i nužno”, napomenuo je Rozenblum. Održavanje skupa podržali su između ostalih i Američka ambasada, Gete institut, Ministarstvo za nauku i Univerzitet u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
