Novogodišnji i božićni praznici su doba godine kada najviše vremena provodimo sa prijateljima. Čestitke sa najlepšim božićnim i novogodišnjim željama, s druge strane, zastarele su. Danas praznike jedni drugima čestitamo elektronskom poštom, porukama i statusima na društvenim mrežama, a kako su za nama neradni dani, verovatno smo više vremena provodili uz računar. Međutim, malo je onih koji u tom trenutku misle o internet bezbednosti i zaštiti svojih podataka, što sajber kriminalci i koriste kada tokom praznika pojačaju svoje aktivnosti.
Bezbrižni onlajn status koji obuzima društvene mreže tokom praznika može prerasti u pravi sigurnosni problem. Bežične mreže u odmaralištima, na primer, obezbeđuju zlatne prilike za lopove koji kradu podatke i za nepozvane prisluškivače. Ovakve lokacije vrve od gostiju sa nezaštićenim laptopovima, smart telefonima i tabletima. Bez šifrovane konekcije na sajtovima poput Fejsbuka, lopovi podataka mogu samo da čitaju. Mnogi korisnici ne osmisle dovoljno sigurnu lozinku koja će zaštititi njihov mobilni uređaj koji je često ostavljen negde u hotelskom holu dok su oni zauzeti nečim drugim. Ako se desi da budu ukradeni i uključeni, ovi uređaji pružaju, bilo kome ko je zainteresovan, neograničen pristup podacima koji se u njima nalaze.
Jedno od rešenja je zaštitni softver provajdera, poput Kaspersky Lab, jer interfejsi kao što su bluetooth ili WLAN mogu omogućiti virusima da prodru u kompjuter ili mobilni telefon. Popularne aplikacije, bilo da su korisne ili ne, takođe su obmanljive. Iako provajderi obezbeđuju kontrolu, dobro prerušeni virus redovno biva otkriven među ovakvim programima. Pored problema pristupa onlajn servisima preko nezaštićenih laptopova i smart telefona, društvene mreže poseduju sopstvene slabe tačke koje omogućavaju krađu identiteta. Manipulacija korisničkih naloga, nadgledanje poruka i falsifikacija komentara samo su neke od mogućih posledica. Ovo se dešava zbog propusta sličnih onima u drugim veb-aplikacijama. Kada god je zahtevana autentifikacija putem korisničkog imena i lozinke, vrata za mrežnu krađu identiteta i napade jesu otvorena. Na primer, klik na imejl sa nazivom Facebook Christmas Specials otvara navodni Fejsbuk portal na kojem se od korisnika traži da unesu svoje podatke za prijavljivanje. Kada se interfejs koji je isti kao prava platforma društvene mreže pojavi, korisnici i ne shvataju šta se dešava. Kada žrtve krađe jednom ukucaju svoje podatke, haker ima njihove lozinke. Kako mnogi ljudi imaju naviku da koriste istu lozinku za servise kao što su iBej, Amazon ili veb-pošta, ovo može biti okidač jedne opasne lančane reakcije. Zbog toga nikada ne treba kliknuti na linkove u imejlovima. Umesto toga, uvek unesite adresu direktno u vaš brauzer.
Bez obzira na pogodnosti korišćenja društvenih mreža preko mobilnih uređaja, ili koliko je ovo postalo usko povezano sa prazničnim osećanjima, ne sme biti potcenjena skrivena opasnost. Na sreću, nije sve tako crno, već postoje i manji trikovi i saveti koji mogu sprečiti neželjene onlajn posledice. Prvi savet je da se nikada ne sme izlagati onlajn opasnostima bez ažuriranog zaštitnog softvera. Pre nego što otkrijete privatne informacije na internetu, uvek dobro razmotriti da li su te slike, video snimci ili tvitovi zaista tako bezopasni kakvim se čine. Standardne sigurnosne mere, uključujući dovoljno sigurne lozinke, jesu i propisno konfigurisan firewall i zaštitni softver od virusa.
Obavezno ažuriranje
Čak iako postoji neki zaštitni softver koji se koristi, mnogi korisnici ili potpuni ignorišu sigurnosno ažuriranje ili ih instaliraju kasnije. Interval pre ažuriranja je period tokom kojeg je najverovatnije da će sajber kriminalci napasti. Ovi napadi koji se dese čim uređaj postane nezaštićen jesu među najopasnijima, jer tada zaštitni sistemi i dalje ne mogu da detektuju opasnost. Ovo može biti posebno katastrofalno za popularne društvene aplikacije kao što je YouTube.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
