Hleba i interneta

Dobijeni rezultati su u okviru očekivanih. Računare koristi srazmerno više populacije nego u prethodnim istraživanjima. Zastupljenost u domaćinstvima je 40.8 odsto. Urbana populacija znatno više koristi internet (41.2 prema 21.7 odsto), ali ruralno područje je mnogo više napredovalo u odnosu na prošlu godinu od urbanog (13.7 odsto domaćinstava je imalo pristup internetu u ruralnom području, prema 35 odsto u urbanom). Raduje podatak da je širokopojasni internet povećan za do čak 50 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Ovde se pre svega misli na ADSL (24.4 odsto prema 12.1 odsto). Kablovski internet ima manji porast (23.2 odsto prema 15.6). Modemska veza najviše trpi ovaj napredak jer je taj vid konekcije opao sa 73.4 odsto na 51.1 odsto. Sve ove statistike padaju u vodu posle pitanja kada ste poslednji put koristili računar, jer je čak 48 odsto ispitanjika priznalo da nikad nije koristilo računar, a čak 59.2 odsto nikad nije koristilo internet. Od korisnika, najviše ima studenata (91.3 odsto) i zaposlenih (53.7 odsto). Kada se pristupi internetu, najviše se ažurira elektronska pošta (79.9 odsto) i traže informacije o robi i uslugama (60.4 odsto). Novine u elektronskom obliku čita 40.1 odsto korisnika interneta.

Skoro sva preduzeća (97.7 odsto) koriste računar, a 91.5 odsto ima pristup internetu. Širokopojasnom preko ADSL-a 57 odsto, a kablovskim putem 22.6 odsto. Pristup modemom je opao sa 46.7 odsto na 32.6 odsto. Web sajt ima 60.9 odsto preduzeća, čak 19.5 odsto na svom sajtu ima online naručivanje ili rezervisanje proizvoda. Razočaravajući podatak je da samo 35.7 odsto prilikom prijema porudžbina putem interneta koristi neki bezbednosni protokol.

U odnosu na prošlu godinu se vidi napredak. Za zapadnom evropom kaskamo nekoliko godina. Ako se poredimo sa okruženjem, republički zavod za statistiku tvrdi da smo bolji od većine, a da smo u rangu sa Hrvatskom.